Nezavisnost od Zapada

Među neonskim svetlima moskovskih ulica zakrčenim saobraćajem, po svojoj jednostavnosti izdvaja se novi bilbord. Osim boja ruske zastave, na njemu nema slika, a natpis je sasvim kratak „Putinov plan, pobeda Rusije“. Za Ruse koji imaju više od trideset godina ta poruka ima jasne asocijacije. Oni se zasigurno sećaju omiljenog sovjetskog slogana iz doba komunizma: „Planovi partije jesu planovi naroda“. Ali, novi bilbord uzima u obzir i budućnost. Budući da se parlamentarni izbori održavaju u decembru, to je odlična reklama za vladajuću partiju, Ujedinjenu Rusiju, za koju svi procenjuju da će odneti pobedu koju želi predsednik Putin.
Premda je prošlo osam godina od njegovog dolaska na vlast, Putinova popularnost i dalje je neumanjena. Ustav propisuje da se on ne može kandidovati za predsednika treći put, a Putin je protekle sedmice, prilikom susreta s inostranim analitičarima i dugogodišnjim izveštačima u Rusiji, istakao da će zbilja napustiti položaj narednog proleća. Takođe je naveo da neće biti prekrajanja ustava.
Iako je rekao da ne može sa sigurnošću reći koji će posao preuzeti kada se povuče sa državničke funkcije, veliki deo ruske javnosti smatra da će on stupiti na važan položaj u Gazpromu, ili nekoj drugoj važnoj državnoj megakorporaciji. Kako se bliži kraj njegove vladavine mnogi se pitaju šta su bila Putinova najveća dostignuća u prethodnih osam godina.
Analitičari procenjuju da mu se mogu pripisati zasluge za postizanje stabilnosti i razvoja. Posle haosa koji je vladao 1990-ih, koji je dostigao vrhunac kada je Jeljcin naredio da se ruski parlament napadne topovima 1993, kao i kolapsa gotovo svih tamošnjih banaka 1998, Putin je uspostavio politički mir, a godišnja stopa privrednog razvoja iznosila je u proseku sedam odsto. Iako je povećan jaz između bogatih i siromašnih, nisu svi prihodi koje je Kremlj ubirao od nafte i gasa završili u džepovima imućnih pojedinaca, niti u vladinom „stabilizacionom fondu“.
Štaviše, značajan deo tih sredstava izdvojen je za obnovu škola i bolnica, te su mnogi primetili pozitivan pomak. Takođe se povećao životni standard, ali i drugi rat u Čečeniji, koji predstavlja najveću mrlju u Putinovom dosijeu, bliži se kraju.
Pojedini zapadni analitičari s podozrenjem gledaju na njegovu spoljnu politiku, nazivajući je samouverenom, nacionalističkom, ili čak agresivnom. S druge strane, Putin smatra da se rukovodi principima „nezavisnosti i suvereniteta“. Takođe je nedavno istakao da je mali broj država u svetu koje su dovoljno imućne i velike da sebi dozvole takav luksuz. „Većina zemalja jeste zavisna od svojih suseda ili od saveza kojima pripada“, rekao je Putin protekle sedmice prilikom obraćanja inostranim izveštačima.
Putinova politička filozofija temelji se i na stavovima svetske globalizovane elite. „Želimo da pospešimo razvoj srednje klase koja je najvažniji deo svakog društva“, izjavio je ruski predsednik i istakao da sve veći broj Rusa kupuje nekretnine i podiže kredite. Grigorij Javlinski, zvaničnik socijaldemokratske stranke Jabloko, naziva Putinovu politiku birokratskim autoritarizmom, u kojem se „sve rešava pukim slučajem i upotrebom nasilja, u kojem je sve uslovljeno nečim“. Mnogi u Rusiji ističu da je, zahvaljujući činjenici da je ta država postala energetska supersila, Putinov tim pokazao samouverenost kakva nije odlikovala ni Brežnjeva, poslednjeg sovjetskog lidera, kao ni njegove naslednike koji su bili više demokratski nastrojeni, Gorbačova i Jeljcina. Stoga, Putinova glavna zaostavština jeste prestanak uticaja zapadnih zemalja na unutrašnji razvoj Rusije. On je postavio osnove za politički i društveni sistem kojem nisu potrebni strah Zapada, niti njegova naklonost da preživi.