Nezavisnost u odlučivanju važnija od posebnog računa

Nikoga neću protežirati, a ni diskriminisati – kaže za Danas Muamer Zukorlić, predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje, odgovarajući na kritike dela javnosti da zalaganjem za promenu postojećeg modela akreditacije pokušava da utiče da Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru konačno dobije akreditaciju.

U njegovom Predlogu programa rada Odbora za obrazovanje, koji je trenutno na javnoj raspravi, Zukorlić se zalaže za promenu članova Zakona o visokom obrazovanju o akreditaciji i njihovo usklađivanje sa preporukama Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENKVA) i Evropskog registra osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju (EKVAR), čiji je Srbija član.

„Na osnovu njihovih preporuka trebalo bi uskladiti zakonska akta u vezi akreditacije kako bi se ovaj proces usaglasio sa evropskim standardima i praksom. Cilj tih izmena je formiranje samostalnog nezavisnog državnog regulatornog tela – agencije koja se sastoji od organa upravljanja i ekspertskih i stručnih organa“, navodi se Zukorlićevom predlogu.

– Postoje stavovi i čvrsta argumentacija da je postojeći sistem akreditacije neodrživ jer je etički sporan. Članovi akreditacionog tela bi trebalo da budu nezavisni, a sada imate situaciju da profesori nekih univerziteta ocenjuju rad drugih univerziteta koji su na tržištu, što je neprihvatljivo i etički sporno. Bilo je primedbi da je Komisija za akreditaciju (KAPK) radila inspekcijski posao za koji nije nadležna. Ako KAPK procenjuje da li profesor ima radnu dozvolu, to nema veze sa akreditacijom. Komisija treba da se bavi standardima, a radne dozvole su posao inspekcije – kaže Zukorlić za Danas.

Na pitanje da li to znači da univerzitetski profesori ne treba da budu angažovani u postupku akreditacije, on odgovara da ne bi smeli da uporedo vrše obe funkcije, napominjući da je i sam kao predsednik Odbora za obrazovanje morao napustiti ranije pozicije kako ne bi bio u sukobu interesa.

Zukorlićeva ideja da bi KAPK trebalo da preraste u nezavisnu agenciju, kao i da je neophodno usklađivanje domaćeg sistema akreditacije sa preporukama pomenutih međunarodnih organizacija, nije novina. To je predlog i same Komisije za akreditaciju, koji je, kako nezvanično saznajemo, podržala prethodna garnitura Ministarstva prosvete, a saglasnost postoji i u delu akademske zajednice. Agencija za akreditaciju mogla bi da bude ustanovljena već u novom Zakonu o visokom obrazovanju, a ideja je da ona bude nezavisna ne samo u finansijskom smislu već i u donošenju odluka. Jedan od predloga je da formalno bude pod kapom SANU, koji je jedina institucija koja ne podleže akreditaciji.

Profesor Endre Pap, član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i nekadašnji predsednik KAPK, kaže za Danas da bi postojeća Komisija mogla lako da preraste u agenciju, ukoliko se nađe novac, što je pitanje za Vladu Srbije. On, međutim, ukazuje da ključni faktor nije finansijska, već nezavisnost u odlučivanju i podseća da je bilo političkih pritisaka na rad KAPK-a. Pap kaže da bi bilo najbolje da Komisija ima svoj račun, ali navodi i primer Mađarske, čije akreditaciono telo je većim delom na budžetu.

Na pitanje da li ENKVA i EKVAR postavljaju Srbiji neke posebne uslove, naš sagovornik kaže da je ispunjavanje evropskih standarda u akreditaciji bio uslov našeg ulaska u te međunarodne organizacije. Standardi se, kaže, stalno menjaju i usavršavaju, što naša država redovno prati. Podseća da je na poslednjoj sednici Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje formirana komisija, upravo sa ciljem da predloži promene u akreditacionim standardima, u skladu sa onim što se dešava u Evropi, ali i u domaćoj praksi.

I premijer Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu ukazao da je potrebno pooštravanje uslova za akreditaciju i „drastično unapređenje sistema kontrole usklađenosti uslova za akreditaciju“.

Generalni sekretar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Miodrag Popović slaže se da bi akreditacione standarde trebalo pooštriti, ali ističe da se različite devijacije u visokom obrazovanju ne mogu rešiti akreditacijom već internom i eksternom kontrolom.

– Neko može u trenutku akreditacije da ispuni standarde, ali je pitanje da li će tako biti i za dve-tri godine. To KAPK niti može niti treba da kontroliše. Kod nas je problem što nema posledica za one koji načine propuste. U ozbiljnim zemljama kada institucija izgubi renome, tamo niko neće da se upiše, a kod nas se dešava paradoks da se broj studenata povećava – kaže Popović za Danas.

Neuspeli pokušaj

Pri poslednjim izmenama Zakona o visokom obrazovanju bilo je pokušaja da se obezbedi finansijska nezavisnost KAPK, ali tadašnje Ministarstvo finansija je bilo protiv, uz obrazloženje da bi se to kosilo sa Zakonom o budžetu. Jedni tvrde da država ne želi da se odrekne značajnog prihoda od naknada za akreditaciju, dok drugi smatraju da hoće kontrolu nad onima koji koriste budžetska sredstva. Miodrag Popović kaže da će ovo pitanje jednom morati da se reši, ali da to ide sporo, jer usklađivanje našeg i evropskog zakonodavstva u oblasti obrazovanja nije visoko na listi državnih prioriteta.