(Ne)zvanični diplomata 1Foto: EPA VALDRIN XHEMAJ

Javlja mi se, Pacoli neće doći…, rekao je juče ministar unutrašnjih poslova, cinično odgovarajući na pitanje novinara o tome da li će ministru spoljnih poslova Kosova biti odobrena poseta Sandžaku.

Ovaj kosovski milijarder poslednjih mesec dana uglavnom se „prepucava“ sa srpskim kolegom Ivicom Dačićem o tome da li i koliko država je povuklo ili priznalo nezavisnost Kosova, što je, reklo bi se, prilično dosadno u odnosu na sve ono što je obeležilo život ovog verovatno najkontroverznijeg političara i bogataša sa ovih prostora. Rođen u dubokom siromaštvu, u selu Marevc kod Gnjilana, 1951. godine, kao jedno od desetoro dece, sa 17 godina odlazi u beli svet bez cvonjka u džepu. Dok je nadničio u jednoj hamburškoj luci, naučio je nekoliko jezika, što mu je povratkom na Kosovo, sedamdesetih godina, pomoglo da dobije pažnju i naklonost tadašnjeg kosovskog lidera – Mahmuta Bakalija. Dobivši mesto u državnoj delegaciji za putovanja i ugovaranje građevinskih poslova širom sveta, Pacoli se uskoro osamostaljuje, osniva sopstvenu firmu kojom ulazi na tržište Rusije.

I tu je koren reputacije koja ga je prati i koju njegovi politički protivnici često koriste da ga omalovaže – ruski špijun i prosrpski Albanac. Pacoli je početkom rata počeo da radi unosne i isplative poslove, poput obnove Kremlja, iz užeg kruga oko njega, a preko prijateljstva sa jednim od uticajnih Jeljcinovih saradnika. Krajem devedesetih poslovi Pacolija dolaze pod lupu tadašnjeg šefa KGB Vladimira Putina, a slučaj usled nedostatka dokaza pada na sudu.

Potom se vraća u Švajcarsku, gde je bilo sedište njegovo firme, izmešteno početkom devedesetih iz Prištine, započinjući karijeru takoreći paradržavne diplomatije, s obzirom na početak najžešćih sukoba na Kosovu. Ne dajući novac OVK i drugim kosovskim organizacijama već nezavisno pomažući žrtvama rata, Pacoli se dva puta, iza zatvorenih vrata, sastajao sa Slobodanom Miloševićem, kako bi ga, tvrdio je, nagovorio da zaustavi represiju nad kosovskim Albancima. Ali, reputacija ruskog špijuna dala je i drugačija tumačenja tih susreta – da je zapravo radio za rusko-srpske interese u tom sukobu.

Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, Pacoli se ženi čuvenom italijanskom pevačicom Anom Oksom, a Miloševićevu kapitulaciju proslavlja njenim spektakularnim koncertom u Prištini. Konkretnu političku karijeru počinje 2006. godine kada osniva partiju Alijansa za Novo Kosovo, da bi već 2007. osvojio treće mesto na parlamentarnim izborima. Ucenjivački potencijal u kombinaciji sa populizmom, kako to obično na ovim prostorima biva, vinuo je Pacolija u sam vrh kosovske politike, pa je 2011. godine bio treći po redu predsednik nezavisnog Kosova, doduše samo nedelju dana. Potom kao potpredsednik Tačijeve vlade provodi tri godine na toj funkciji. Važi kao finansijer pojedinih država da priznaju nezavisnost Kosova. U Haradinajevoj vladi, čijem je oslobađanju iz Francuske, nakon hapšenja po Interpolovoj poternici Srbije, značajno doprineo, imenovan je za šefa diplomatije, prošle godine.

Nakon neuspešnog braka sa Anom Oksom, ženi se Ruskinjom Mašom Šičkovom, sa kojom ima nekoliko dece.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari