"Ni jedan filmski radnik ne može sam da vodi bitku protiv ovakvih mera državne cenzure": Gani Veselji o sudskoj zabrani njegovih filmova u Bujanovcu i Preševu 1Foto:Privatna arhiva

„Zabrana prikazivanja jednog i sudski uslovi za prikazivanje mog drugog filma predstavljaju odraz jednog sistema koji se boji drugačijeg stava, sa namreom da promeni kulturni identitet jedne nacionalne zajednice, u ovom slučaju albanske, kojoj ja kao filmski producent pripadam“, kaže za Danas Gani Veselji (43) iz Preševa.

Veselji je preko Vlade u Prištini i Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) dobio na konkursu sredstva za produkciju pet kratkometražnih filmova. Četri je uradio do sada, a peti će biti završen u septembru mesecu. Dva su već doživela zabranu srpskog pravosuđa za prikazivanje u Preševu i Bujanovcu.

Presudom Višeg suda u Vranju film „Nevernik“ je zabranjen za prikazivanje. Uslovno je dozvoljeno da drugi kratkometražni film „Istina ubija“, po odluci suda može da se prikazuje „ukoliko se sa najavne špice ukloni logo koji prikazuje zastavu Republike Kosovo, i istakne da je film nije za mlađe od 16 godina“. Sud u Vranju je ovakvu odluko doneo pošto je pribavio mišljenje Komisije Filmskog centra Srbije (FSC).

Sadržaj: „Film „Neverni“ u osnovi svoje priče ima lik čoveka koji je zaljubljen u oružje i prijatelja koji ga prijavljuje policiji. Tu se dešava celokupna radnja, koja govori o različitim pogledima na život. Drugi moj film „Tišina ubija“ govori o grupi mladih ljudi koji kreću u pljačku bliskog rođaka koga ubijaju. Policija i sudstvo ubistvo rasvetljavaju posle dve decenije“, prepričava nam Veselji sadržaje zabranjenih filmova.

On smatra da je u ovom slučaju reč o „državnim predrasudama prema Albancima na jugu Srbije i njihovoj kulturi, a pogotovu što se u ovom slučaju radi o filmskoj umetnosti koja je do sada bila ne prepoznatljiva“.

Sud je zabranu prikazivanja obrazložio pozivanje na član 28. Zakona o kinematografiji, koji između ostalog navodi „da je zabranjeno stavljanje u promet i javno prikazivanje kinematografskog dela koje podstiče diskriminaciju i širi nacionalnu, rasnu i versku mržnju“.

„Ovde nije sporno ništa što stoji u sudskom obrazloženju zabrane, već je sporno to što se kao sponzor filma navodi Ministarstvo kulture Republike Kosova“, navodi Veselji.

Reakcije: Narodni poslanik u Skupštini Srbije i predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaip Kamberi vezano za zabranu prikazivanja filmova Ganija Veseljija u izjavi za Danas je kategoričan.

„Nažalost još jedan čin diskeinacije prema albancima Preševske doline i njihove kulture i tradicije. Cenzura je uvek loša i ona nikad ne postiže željeni rezultat. Zabrana će samo povećati znatiželjnost gledalaca da na različite načine vidi filmove“, navodi Kamberi.

"Ni jedan filmski radnik ne može sam da vodi bitku protiv ovakvih mera državne cenzure": Gani Veselji o sudskoj zabrani njegovih filmova u Bujanovcu i Preševu 2
Plakati zabranjenih filmova. Foto:Fejsbuk

Po mišljenu Kamberija „Neprihvatljivo je da u zemlji Srbiji koja je kandidat za članstvo u EU imamo akte cenzure prema kulturi jedne nacionalne manjine.

Pored toga ovom sudskom odlukom se prekršene odredbe prihvaćenog Ohridskog sporazuma. Zar se Srbija i njen predsednik nisu saglasili da priznaju državne simbole Kosova.Ko ovde preduza akte širenja mržnje i ksenofobije prema drugima?“

Doskorašnji predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) sociolog Ragmi Mustafa za Danas sudske zabrane prikazivanja filmova ocenjuje kao “ kulturocid“, prema, „kulturi,nacionalne manjine Albanaca u Prševskoj dolini“.

„Umetnička ekranizacija narodnih priča Preševa, Bujanovca i Medveđe uz podršku Vlade Republike Kosovo samo je rasvetlila pravo stanje pravosudnog sistema u Srbiji. U suštini, to je politički sud o albanskoj kulturi u Dolini.Bez obzira na, političke tenzije, kulturne razlike i drugačiji istorijski narativi ne bi trebalo da utiču na sadržaj kulturnih produkcija, teme ili prikaz istorijskih događaja. Bih trebalo da ostaju oslobođenih uticaja i zabrana van kreativne umetnosti.A posebno treba da se borimo protiv pokušaja zamene autentične kulture i tradicije“, ocenjuje za Danas Mustafa.

Bezimena komsija FSC: Ovakva reakcija Višeg suda u Vranju, kao i još uvek „tajanstveno mišljenje“ komisije Filmskog centra Srbije (FSC), gde nismo uspeli da dobijemo imena članova komisije koji su dali mišljenje o filmovima Ganija Veseljija, na jugu Srbije se povezuje i sa još jednim „filmskim incidentom“.

Naime, 2019.godine direktor Doma kulture u Bujanovcu, zabranio je prikazivanje filma „Balkanska međa“ koji govori o akciji ruskih specijalaca na aerodromu u Prištini nakon NATO bombardovanja SRJ 1999.godine.

U istoriji Višeg suda u Vranju nije zabeležen ni jedan slučaj ovakve sudske presude kojom je zabranjeno emitovanje nekog filmskog ostvarenja u bioskopima na jugu Srbije.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari