„Ni jedna žena manje!“: AŽC se pita da li u Srbiji postoje mehanizmi i mere koje mogu da zaustave femicid

U svom saopštenju podsećaju da je u Srbiji od početka godine ubijeno trinaest žena, od čega osam u porodično-partnerskom kontekstu.

„Ubijene žene su nečije majke, sestre, bake, tetke. Ključno pitanje koje treba postaviti je da li u Srbiji postoje mehanizmi i mere koje mogu da zaustave ovaj niz? Podsećamo da se bliži Dan sećanja na žene žrtve nasilja (18. maj) koji je ustanovljen na inicijativu ženskih organizacija u Srbiji upravo zbog toga što je bilo primetno da je neophodna mnogo snažnija institucionalna i društvena reakcija u cilju sprečavanja femicida“, navodi Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra.

Prema njenim rečima, porazno je i alarmantno da danas, sedam godina nakon toga, imamo saznanja da se svaka druga žena ubijena u porodično-partnerskom kontekstu obraćala nadležnim institucijama za pomoć.

„Izneverena su obećanja data žrtvama nasilja, institucije su zakazale u zaštiti života žena, dok smo kao društvo poklekli u tome da stvorimo nultu toleranciju na
nasilje i atmosferu podrške za žrtve. Imajući u vidu intenzitet i učestalost nasilja prema ženama i smrtne ishode koji ga prate, u Srbiji bi se svakog dana moralo delovati kao da je dan borbe protiv femicida. Ovo očekivanje je proisteklo iz brojnih zakona, strategija i mera koje su ustanovljene s ciljem suzbijanja nasilja prema ženama, i od njega ne smemo odustati. To dugujemo ženama koje ne možemo da vratimo, kao i svim budućim generacijama žena. Ni jedna žena manje!“, naglašava Lacmanović.