Tokom poslednjih godinu dana iz centralnog i severnog dela Kosova i Metohije otišlo je više od 20 lekara specijalista. Rada Trajković, bivši direktor Doma zdravlja u Gračanici i profesor Medicinskog fakulteta Prištinskog univerziteta sa sedištem izmeštenim u severni deo Kosovske Mitrovice, kaže za Danas da je taj broj i veći, ako se uzmu u obzir i Štrpce i Kosovsko Pomoravlje.
Marko Jakšić, načelnik Ortopedije u Zdravstvenom centru u Kosovskoj Mitrovici i bivši poslanik DSS u Skupštini Srbije, upozorava da bi, zbog odlaska mladih specijalista, ali i skorog penzionisanja njihovih starijih kolega, Srbi na KiM uskoro mogli da se nađu u situaciji da nema ko da ih leči.
Oni smatraju da teško stanje u srpskom zdravstvu na KiM može dodatno da utiče na iseljavanje Srba iz južne srpske pokrajine. Zbog nestašice lekova, sanitetskog materijala i reagenasa, ali i osipanja lekara u srpskim zdravstvenim institucijama, čemu je doprinela i kadrovska politika bivšeg šefa vladine Kancelarije za KiM Aleksandra Vulina, aktuelnog ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, Srbi se južno od Ibra sve češće leče u privatnim albanskim klinikama.
Srpski lekari koji bi želeli da otvore privatnu praksu ili čak da se zaposle u kosovskom zdravstvu, prema rečima Rade Trajković, imaju problem sa kosovskim licencama i diplomama sa Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, koje Priština ne priznaje. Prema njenim rečima, briselski dogovor Beograda i Prištine o visokoškolskim diplomama, važi samo za Albance sa juga centralne Srbije.
– Svi govore da će zdravstvo ostati u sistemu Srbije, a na terenu je stanje drugačije. Sa odlaskom lekara, koji su kao i Crkva jedan od stubova srpskog opstanka na KiM, odlaze njihove porodice, a za njima i narod. U zdravstvu na KiM svi smo imali probleme i snalazili se. Ali, posle Briselskog sporazuma, uz opstrukciju Prištine u širenju zdravstvene bezbednosti, imamo destabilizaciju zdravstvenog sistema kadrovskim rešenjima iz Beograda, probleme sa lekovima kojih sada nema ni na severu KiM. Nova opasnost je odlazak drugog nivoa zdravstvene zaštite – specijalista, stručnih i edukovanih mladih ljudi. Samo iz Gračanice – Kliničkog centra i Doma zdravlja, otišlo je 13 specijalista. Otišlo bi ih mnogo više, ali su vezani za akademska zvanja i nalaze se pred specijalizacijom, objašnjava za Danas Rada Trajković.
Marko Jakšić kaže za naš list da je na severu KiM otišlo više od 10 lekara, mladih specijalista, od kojih se oko 90 odsto zaposlilo u Beogradu
– Otišli su lekari sa odeljenja anesteziologije, ORL, fizijatrije, hirurgije, internista i više lekara opšte medicine iz domova zdravlja sa severa KiM. Kad odlaze viđeni ljudi – lekari, oni automatski šalju poruku da na KiM nema budućnosti i perspektive. Drugi problem je što će kroz godinu ili dve mnogi lekari otići u penziju i nastaće veliki vakuum, jer da bi se jedan lekar specijalista odškolovao i odnegovao, potrebno je pet do šest godina. U bliskoj budućnosti neće imati ko da leči ljude, naglašava Jakšić.
On ističe da srpski lekari na severu KiM nemaju problem sa kosovskim licencama i priznavanjem srpskih diploma, kao što je to slučaj južno od Ibra, ali da ni plata u iznosu 150 odsto lekarske plate u ostatku Srbije ne sprečava lekare da odlaze.
Milan Ivanović, direktor ZC u Kosovskoj Mitrovici, smatra da „odlazak lekara, ipak, nema ozbiljne razmere“. On kaže za Danas da je iz ove zdravstvene ustanove „otišlo nekoliko lekara specijalista“ i da se „u saradnji sa Ministarstvom zdravlja radi na tome da se u centralnoj Srbiji ograniči prijem lekara sa KiM“.
– Tražićemo da vlast pokaže veće razumevanje za zapošljavanje. Ljudi odlaze u penziju, a Ministarstvo nije odobrilo nijedan prijem. Raspisali smo konkurs za 15-ak stipendija, jer će skoro 34 lekara otići u penziju, objašnjava Milan Ivanović.
Ucenjivanje Prištine
– Seoba je realnost, jer mnogi ljudi odlaze, ne samo lekari. Prikrivanjem odlaska, Srbija sebe lišava uticaja na KiM. Beograd je najpre pristao da rešava srpski problem u okviru KiM. Sada Priština taj okvir i priznavanje kosovskih granica koristi da ucenjuje Srbe, što pospešuje iseljavanje. Jako je loše što se na iseljavanje gleda kao na raspravu po stranačkim šavovima. To nije stranačko pitanje, nego pitanje opstanka i zahteva ozbiljno rešavanje, naglašava Rada Trajković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.