Ni pape ni krsta

Prema najnovijim informacijama, Srpska pravoslavna crkva najverovatnije neće uputiti poziv papi Benediktu XVI da sledeće godine dođe u Niš, rodni grad Konstantina Velikog, političkog tvorca Milanskog edikta, kojim je hrišćanstvo priznato za ravnopravnu religiju, a progon hrišćana obustavljen. Predhodne najave sugerisale su da je papina poseta Nišu moguća. Nezvanični izvori ocenjuju da su i pripreme Niša i Srbije za obeležavanje jubileja drugačije od najavljivanih. One su „parcijalne, nekoordinisane i zakasnele“, tvrde naši izvori.

Ukoliko SPC, kao većinska crkva u Srbiji, ne bude uputila poziv papi Benediktu XVI nije verovatno da će on 2013. doći u Niš, slažu se stručnjaci.

– Naša crkva nam duguje jasno obrazloženje takve odluke jer građanstvo, pa i pastvu, ne može zadovoljiti suviše prosto, a uvijeno, tumačenje o tome kako se „još nisu stekli uslovi“. Koji su uslovi? Kada bi ih znali, možda bi većina pristala uz njih, a možda i ne bi – kaže za Danas sociolog religije Dragoljub Đorđević, inače profesor na Univerzitetu u Nišu.

Đorđević tvrdi da bi papin dolazak u Niš bio „od nemerljive koristi za našu državu“, jer bi popravio njen, još uvek loš imidž u svetu, pa i „doprineo njenim naporima na putu prema Evropskoj uniji“. On kaže da bi dolazak bio „istorijski događaj“ i dodaje da je „kao Niševljanin posebno nezadovoljan, pa i ljut, što se njegovom gradu i sugrađanima uskraćuje pravo da učestvuju u takvom događaju“.

– Papa Benedikt XVI trebalo bi da dođe, pored ostalog, i zbog podsticanja i učvršćivanja ekumenskog dijaloga koji se veoma dugo vodi sa manje-više uspeha i morao bi dovesti do ujedinjavanja hrišćana – ne ulazimo u bogoslovsku suštinu – koje je uslov opstanka hrišćanske kulture i civilizacije. Ima li boljeg trenutka i mesta za tako nešto, ne samo u simboličkom smislu, od obeležavanja jubileja Milanskog edikta u Konstantinovom rodnom gradu? – kaže Đorđević.

Patrijarh SPC Irinej, u svom prvom intervjuu sa tog mesta, datom pre godinu dana našem listu, izjavio je da bi jubileju Milanskog edikta 2013. u Nišu trebalo da prisustvuju predstavnici svih hrišćanskih crkava i da bi bilo dobro da papa tada poseti Srbiju. Irinej je tada rekao da „mnogi misle“ da centralna svetska proslava jubileja treba da bude u Nišu, „koji nije ni na Istoku ni na Zapadu, što bi odgovaralo i Istočnoj i Zapadnoj crkvi“. Ipak, objasnio je, ima i drugačijih mišljenja, a eventualni poziv papi može da uputi samo Sveti arhijerejski sabor.

Poziv da dođe u Srbiju Benediktu XVI uputio je Boris Tadić, tadašnji predsednik Srbije, prilikom posete Vatkanu krajem 2009. Prema nezvaničnim informacijama, papa mu je tom prilikom saopštio želju da poseti Srbiju i Niš kao rodni grad cara Konstantina u vreme obeležavanja Milanskog edikta.

Kao što nema podudaranja između stavova SPC i države o dolasku pape, ne postoji saglasje ni između države i grada Niša, bar ne u pogledu pripreme i organizacije proslave. U Nišu je krajem 2010. formiran Savet za realizaciju pripremnih aktivnosti grada za organizovanje proslave i obeležavanje 1700 godina Milanskog edikta, na čijem su čelu gradonačelnik Miloš Simonović i patrijarh Irinej. Patrijarh je takođe na čelu Saborskog odbora za pripremu jubileja Milanskog edikta, što je i logično, pošto će SPC u tome imati ključnu ulogu. Prema dostupnim podacima, i država je formirala Državni odbor za pripremu centralne proslave Milanskog edikta, na šta je saglasnost dao Sabor SPC.

Svi „pripremači“ proslave jubileja do sada su se uglavnom orijentisali na organizaciju različitih verskih, naučnih i stručnih skupova posvećenih Milanskom ediktu. Konkretan projekat i sredstva koja ga prate stigla su u Niš tek krajem prošlog meseca. Ministar kulture Predrag Marković je tada niškom Zavodu za zaštitu spomenika kulture uručio završni projekat rekonzervacije i rekonstrukcije „Vile sa peristilom“ na arheološkom nalazištu Mediana. Ovaj projekat Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kasnio je godinu i po dana.

Marković je tada kazao da je rok za završetak radova, za koje je država izdvojila oko 34 miliona dinara – oktobar ove godine. Nije propustio da naglasi da „nije zadovoljan ukupnim efektima i dinamikom priprema radova na Mediani“. Problemi su nastajali „oko pitanja nadležnosti i ko će rukovoditi lokalitetom“, rekao je, dodajući da „ne želi da ulazi u to ko je koga ometao u ovom poslu i ko se svađao“.

– Velika je godišnjica, sve što sada propustite, naročito ako ste zabavljeni izborima, ništa ne brinite – moći ćete da nadoknadite za sto godina- poručio je ministar Marković prevashodno Nišlijama, na nalazištu Mediana, koje je ranije slovilo za letnju rezidenciju cara Konstantina, dok ga danas stručnjaci sve manje dovode u vezu sa njim, tvrdeći da je u pitanju imanje nekog od njegovih savremenika.

U lokalnoj vlasti u Nišu, međutim, tvrde da nema mesta ministarskoj prozivci grada. Prema nezvaničnim ocenama, problem je na drugoj strani, u inertnost države koja „ne shvata ozbiljno pripreme za jubilej“. Kako saznajemo, gradonačelnik Simonović je sredinom prošle godine uputio pisma najvišim državnim funkcionerima Tadiću, Mirku Cvetkoviću, Vuku Jeremiću i Božidaru Đeliću u kojem traži podršku države u pripremi jubileja. U pismima se navodi da grad čini sve što je u njegovoj moći, ali da mu je neophodna pomoć države jer jubilej prelazi lokalne okvire. Ni sa jedne adrese nije stigao zvanični odgovor na apel, kažu naši izvori.

Na pitanje: da li će na niškom brdu Vinik do 2013. „nići“ Kompleks cara Konstantina sa krstom visokim 80 metara, gradski čelnici uglavnom izbegavaju direktan odgovor. Predhodno su i oni i biznismeni iz zemlje i sveta, koji su inicirali podizanja kompleksa sa krstom, objašnjavali da će čelični krst da bude osvetljen i „bombardovan“ laserskim zracima, kako bi se video i noću i danju, iz svih delova grada, i sa svih prilaznih puteva. Po toj zamisli posetioci bi brzim liftom mogli da se popnu skoro do vrha krsta. Kompleks bi imao muzej, bisokop, hotel i amfiteatar.

Ovakvu ideju plebiscitarno su podržali predstavnici SPC sa sadašnjim patrijarhom na čelu, kao i zvaničnici grada, vojske, policije, više političkih partija i Regionalne privredne komore. Mnogi od njih su 2009. stavili paraf na Deklaraciju o crkveno-narodnom jedinstvu, koja je simbolički označila početak podizanja kompleksa i krsta. Grad je nakon toga preneo Srpskoj pravoslavnoj crkvi 14 hektara zemljišta za ovu namenu i najavio da će uraditi plansku dokumentaciju.

– Radovi na Kompleksu Cara Konstantina ne mogu da se izvode jer grad nije napravio infrastrukturu do brda Vinik. Pošto infrastrukture nema, ceo projekat je stao i Kompleks neće moći da bude završen do 2013. A bila su odvojena sredstva iz NIP-a za izgradnju infrastrukture, bilo je govora da će neka sredstva da izdvojiti i EPS… Nismo definitvno odustali od kompleksa, a možemo da razgovaramo da li će u okviru njega biti i krst, na šta je bilo primedbi u javnosti ili će to biti spomenik Konstantinu – kaže za Danas biznismen Dragan Milošević, predsednik Inicijativnog odbora za izgradnju krsta.

U niškoj Direkciji za izgradnju grada negiraju da su oni odgovorni za delimični nedostatak puta do lokacije za Kompleks, tim pre što ih „niko nije konsultovao u pogledu projektne dokumentacije i izgradnje“. I gradonačelnik Simonović tvrdi da je grad „ispunio sve obaveze“ koje je preuzeo u ovom poslu, odnosno opredelio je parcelu za izgradnju Kompleksa, a put do te lokacije ušao je u redovni program održavanja. – Na privrednicima je da sada nastave sa aktivnostima – zaključuje on.

Gde bi spavao Benedikt XVI?

Lokalni funkcioneri u Nišu nerado priznaju da će jedan od najvećih problema sa kojim će se Niš susresti 2013. biti mogući nedostatak smeštajnih kapaciteta. Grad Niš ima sve više privatnih hotela, ali su svi manjeg kapaciteta. Svi najveći hoteli i moteli u Nišu i Niškoj Banji su u prilično lošem stanju ili sasvim neupotrebljivi. Oni pripadaju „Srbija-turistu“, koji je početkom 2000-ih kupio američki „Junivorld“ (Uniworld) Srbe Ilića, ali je Agencija za privatizaciju poništila privatizacioni ugovor, zbog čega je Ilić više godina vodio spor pred Međunarodnom arbitražom. Pre nekoliko meseci Međunarodna arbitraža presudila je u Ilićevu korist, ali „Junivorld“ još nije počeo da investira u rekonstrukciju zapuštenih hotela zbog još nekih pravnih smetnji. „Junivorld“ se obavezao da će do 2013. završiti rekonstrukciju bar jednog hotela, polusrušenog hotela „Niš„, koji bi trebalo da „dobije“ najmanje tri zvezdice.

Papa u Rusiji?

– Imam utisak, možda varljiv, da SPC čeka mig ‘Trećeg Rima’ – Ruske pravoslavne crkve – po pitanju susretanja sa papom. I, kao mnogo puta do sada, može se desiti da naša crkva zakasni sa istorijskom neminovnošću: papa će vrlo brzo posetiti ‘majčicu’ Rusiju, u to sam uveren- kaže socilog religije Dragoljub Đorđević.

Prema pojedinim medijima, koji se pozivaju na nezvanične izvore, Ruska pravoslavna crkva navodno nije saglasna sa dolaskom pape u Niš 2013. kao ni sa samostalnim odlučivanjem SPC o tom pitanju. Oni su naveli da je „patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril najavio da neće doći u Niš ukoliko bude pozvan i papa“.

Gradski planovi

– Infrastrukturno opremanje grada, odnosno izgradnja i rekonstrukcija najvećih gradskih saobraćajnica koje će povezati Tvrđavu, Ćele Kulu i Medianu, već je realizovano ili je u fazi realizacije. Završni radovi na Hramu Sv. Cara Konstantina i Carice Jelene trebalo bi da budu završeni do kraja ove godine. Nastavljaju se radovi na uređenju ranohrišćanskih grobnica i iskopavanja u niškoj Tvrđavi. Za projekat osvetljenja Tvrđave obezbeđeno je pet miliona dinara, a sredstva su odvojena i za obnavljanje i istraživanje Carske palate sa oktogonom na Gradskom polju, koja se dovodi u vezu sa Konstantinom Velikim – kaže za Danas gradonačelnik Niša Miloš Simonović.

On kaže da bi do kraja godine trebalo da bude postavljen Spomenik cara Konstantina, najverovatnije u centru Niša, na Nišavskom keju. Prema zamisli autora spomenika, vajara iz Beograda Vuka Đuričkovića, Konstantin će sedeti na prestolu, u jednoj ruci držaće krst, a na kolenima će imati mač. Još prošle godine gradski čelnici su najavljivali da će ovaj spomenik biti postavljen na drugom mestu, u Arheološkom parku Medijana, na prostoru iza Vile sa peristilom.

Osim infrastrukturnih i drugih radova, Planom je predviđen i niz naučnih skupova. Za vreme gradske slave Car Konstantin i carica Jelena 3. juna ove godine planiran je skup gradonačelnika šest Konstantinovih gradova (Milano, Trir, Jork, Rim, Arl, Niš). Skup će biti nastavak umrežavanja svih Konstantinovih gradova u nameri da svi zajedno učestvuju u organizaciji jubileja 2013. U jubilarnoj godini održaće se i jedriličarska regata „Kroz Evropu“ na relaciji Golubac – Dunav – Rajna – Majna – Trir – Rona – Arl i biciklistička trka „Putevima rimskih imperatora“. Duž celog autoputa E75 biće postavljeni turistički bilbordi i table vezane za Niš i Milanski edikt…

– Grad još nije spreman 100 odsto za jubilej, ali očekujemo da ćemo to biti – kaže za Danas Vladimir Jovanović, direktor Turističke organizacije Niš. – Do jubileja ćemo promovisati edikt i Niš i u zemlji i u inostranstvu, a jedan od načina su kulturne i religijske ture, u kojima će se naći i strani tur operateri i novinari. Učestvovaćemo i na domaćin i stranim sajmovima, imaćemo filmove o caru Konstantinu, izložbe, sajtove, video igrice… Očekujemo posetioce tokom cele godine, mada će njihova najveća koncentracija biti u vreme gradske slave Car Konstantin i carica Jelena, kada ćemo u Niškoj tvrđavi organizovati „Rimske dane“. Do sada smo u Nišu beležili oko 300.000 noćenja godišnje. U 2013. očekujemo da se taj broj noćenja poveća bar za 50 odsto, a možda i za 100 odsto – kaže Jovanović.