Ni traga od recepta kod privatnika

Dragutin Rajevac, predsednik Skupštine SPAS, na konferenciji za novinare podsetio je da su prve privatne apoteke u Srbiji otvorene devedesetih godina prošlog veka, prema identičnim uslovima kao i državne. Najveći broj privatnika je 1992. i 1993. „nateran da radi s Fondom za zdravstvo“, a mnoge su zatvorene zbog neredovnog plaćanja iz državne kase. Tih godina je Beograd, sa znatno manje stanovnika nego danas, imao 105 državnih apoteka, a sada ih ima 103.

– Ni danas, osam godina od petooktobarskih promena, privatne apoteke uprkos brojnim obećanjima nisu izjednačene na tržištu. Za razliku od naših pacijenata koji su primorani da obilaze apoteke, u gotovo svim evropskim zemljama, kao i u okruženju, lekovi na recept se bez razlike mogu dobiti u svim apotekama – kaže Rajevac.

Da nije rečo „štedljivosi“ Fonda, napominje Rajevac, pokazuje primer Požarevca u kome je otvoreno šest novih apoteka u državnom sektoru, iako bi mnogo jeftinije bilo da su potpisani ugovori sa privatnicima koji većrade.

On tvrdi da „postoji monopolski položaj državnih apoteka“. Zakon ne pravi razliku – privatne ili državne apoteke osnivaju se, rade, vode knjige, prema istim uslovima. Razliku uvodi Pravilnik o zaključivanju ugovora sa davaocima usluga. Privatni apotekari su se obraćali na više adresa, ali je odgovor – izostao, i zameraju što jedino u zdravstvu postoji „negativan predznak“ za sve što je privatno.

– Privatne apoteke deo su najzdravijeg segmenta domaće privrede. Oko 70 odsto državnog budžeta puni se porezom od privatnog sektora, a čak 98 odsto privatnika uredno izmiruje poreske obaveze. Iako je juna prošle godine direktorka RZZO Svetlana Vukajlovićnajavila da će do septembra pacijenti moći da lek na recept uzmu u svakoj apoteci, to se do danas nije dogodilo – istakla je Aleksandra Salom, predsednica SPAS.

Ako Fond zaključi ugovore sa privatnim apotekama, ne znači da će biti više bolesti, a koliko će lekova biti izdato zavisi od lekara koji pišu recepte. Za razliku od njih, privatnim optičarima ili firmama za ortopedska pomagala otvorena je mogućnost da proizvode daju na recept RZZO, a pacijenti imaju mogućnost izbora i doplate.

RZZO: Neophodno ući u „mrežu“

Republički zavod za zdravstveno osiguranje, rečeno je Danasu u toj instituciji, ima obavezu da ugovara sa ustanovama koje su zavedene u „Planu mreže zdravstvenih ustanova“. Mrežu predlaže Ministarstvo zdravlja, a usvaja je Vlada Srbije. Da bi Zavod zaključivao ugovore sa zdravstvenim ustanovama (u koje spadaju i apoteke) koje nisu u mreži, potrebna je saglasnost Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan JovanovićBatut“ i resornog ministarstva, odnosno njihovo uključivanje u mrežu. Sve dok mreža ne bude izmenjena na taj način, RZZO ne može da ugovara sa privatnim apotekama. Izmena postojećeg Plana mreže ustanova moguća je samo u dva slučaja: ukoliko je dostupnost nedovoljna ili su kapaciteti prebukirani, rečeno je Danasu u RZZO.