Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je juče da Rusija ima pravo da zaštiti svoje stanovništvo na teritoriji Ukrajine. Navodeći da su u Donjecku u sukobu pristalica novih ukrajinskih vlasti i proruskih demonstranata poginule dve osobe, dok su desetine povređene, Ministarstvo smatra da događaji u Ukrajini pokazuju da „kijevske vlasti ne kontrolišu situaciju u zemlji“.
„Rusija shvata svoju odgovornost za živote i sugrađane u Ukrajini i ostavlja sebi pravo da ih zaštiti“, navodi se u saopštenju i dodaje da iza napada stoje naoružane radikalne snage, koje su u četvrtak stigle iz drugih regiona zemlje.
Dok prvi kanal ruske televizije javlja da su ukrajinski ekstremisti u Donjecku napali mirne demonstrante, Bi-Bi-Si na ruskom objavio je da su „proruski demonstranti“ napali učesnike akcije „Za jedinstvenu Ukrajinu“. Ukrajinski list Izvestija objavio je da su ruske specijalne snage stigle u Odesu.
Američki državni sekretar Džon Keri sastao se juče u Londonu sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom. Lavrov je pre sastanka izjavio da je situacija u Ukrajini „teška“ i da se izgubilo dosta vremena. Keri je razgovarao i sa britanskim premijerom i ministrom inostranih poslova Dejvidom Kameronom i Vilijamom Hejgom. Hejg je prekjuče izjavio da su razgovori ruskog šefa diplomatije sa američkim kolegom presudni za moguće smirivanje tenzija oko Ukrajine. Keri je u američkom senatu u četvrtak izjavio da će zatražiti od Rusije da prihvati „nešto manje od pune aneksije“ Krima. Nešto pre toga je nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila da Moskva rizikuje „ogromne“ političke i ekonomske posledice, ukoliko odbije da ublaži stav prema novoj vladi u Kijevu.
U nedelju se na Krimu održava referendum o pripajanju poluostrva Rusiji. Evropski i američki lideri su više puta zatražili od Moskve da povuče svoje snage sa Krima i da prestane da „ohrabruje“ tamošnje naoružane grupe.
Ruska vojska je saopštila u četvrtak da je nedaleko od granice sa Ukrajinom počela manevre u kojima učestvuje više od 8.000 vojnika. Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin branio je u četvrtak tokom sastanka Saveta bezbednosti UN pravo građana Krima da sami odluče o pripajanju Rusiji. Takođe, kako su saopštili predstavnici Ukrajine i Rusije, niko od njih ne želi rat. Bivši ruski ministar finansija Aleksej Kudrin upozorio je da ruska ekonomija već trpi posledice ukrajinske krize, čak i pre nego što su Rusiji uvedene sankcije. „Mogu već da kažem sa sigurnošću: slavine za kredite Rusiji se zatvaraju“, ocenio je Kudrin u tekstu objavljenom na njegovom sajtu.
„Krediti koje su uzela naša preduzeća u inostranstvu idu trenutno do 700 milijardi dolara. Danas, iznos počinje da se smanjuje jer će brojni krediti biti otkazani, neki zajednički projekti će biti zaustavljeni, a to je već počelo“, objasnio je Kudrin i upozorio da rast privrede u Rusiji, koji je već u padu, rizikuje da bude smanjen na nulu ove godine. On smatra da će ako Zapad uvede sankcije Rusiji, beg kapitala dostići 50 milijardi dolara u prvoj polovini godine.
Tjagnibok na poternici
Rusija će uvrstiti članove ukrajinskih desničarskih partija, uključujući i lidere opozicije Olega Tjagniboka i Dmitrija Jaroša, na svoj spisak traženih osoba, zbog učešća u napadima na ruske vojnike u Čečeniji, saopštio je juče ruski istražni komitet. Ruske vlasti nameravaju da sude članovima ultranacionalističke ukrajinske partije UNA-UNSO zbog članstva u bandi koja se 1994. i 1995. na Severnom Kavkazu borila na strani čečenskog lidera Šamila Basajeva i arapskog plaćenika Emira Hataba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
