Dragana Sotirovski: Foto BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ/MODa li je Aleksandar Vučić prošlog vikenda, tokom posete Nišu, politički rehabilitovao gradonačelnicu Draganu Sotirovski, koja je izbrisana sa izborne liste koalicije oko Srpske napredne stranke za lokalne izbore 2. juna, a u predizbornoj kampanji skrajnuta, ili je njen „oporavak“ nemoguć, pitanje je kojim se bavi deo javnosti i socijalnih mreža.
Sotirovski nije odgovorila na pitanja Danasa u vezi sa njenom daljom funkcionerskom i političkom sudbinom, a među naprednjacima nema preteranog uverenja da će ona nakon odlaska iz kabineta gradonačelnice zauzeti značajnu javnu funkciju.
U opoziciji su još uvereniji da njena politička rehabilitacija nije moguća, s obzirom na, kako ističu, „katastrofalan“ skor koji je zabeležila na poziciji prve građanke Niša, kao i nezadovoljavajući rejting među građanima.
Skrajnuta na tribinu, pa vraćena u prve redove
Još uvek aktuelna gradonačelnica bila je u subotu 6. jula u Nišu, zajedno sa naprednjačkim kandidatom za novog gradonačelnika Dragoslavom Pavlovićem, u Vučićevoj pratnji.
Za nju pre samo mesec dana, na završnom mitingu SNS pred junske izbore u hali „Čair“, nije bilo mesta u prvim redovima, već se našla na tribinama, među „običnim“ članstvom.
Predsednik Srbije i član SNS je prošlog vikenda u Nišu kazao da je „zadovoljan“ brojem glasova koje je dobila lista „Aleksandar Vučić- Niš sutra“, ali da su lokalni izbori pokazali i probleme za koje su „sami krivi- od arogancije i bahatosti mnogih od nas u odnosu prema građanima, do toga da nismo dovoljno brinuli o njima“.
On je „priznao“ da je Sotirovski „imala svojih grešaka, kao što ih svako od nas ima“ i da će o njenoj političkoj odgovornosti odlučivati stranački organi.
Na pitanje da li će ona uživati zaštitu u stranci od druge vrste odgovornosti, pošto se Posebno tužilaštvo za organizovani kriminal bavi krivičnom prijavom protiv nje, odgovorio je da takvu zaštitu, kako je kazao, „nema nikada niko“.
Ipak, dodao je da je protiv Sotirovski „vođena jeziva kampanja“, a da se on „lako ne odriče ljudi“.
Gradonačelnica i ostali najvažniji gradski i stranački funkcioneri nisu se našli na izbornoj listi koalicije oko SNS „Aleksandar Vučić- Niš sutra“ za odbornike u Skupštini grada zbog, po nezvaničnim izvorima, nezadovoljavajućeg rejtinga među građanima.
Ona je nakon ćutanja od 20- tak dana kazala da „brisanju“ njihovih imena sa liste predstavlja „iznenađenje samo za one koji se ne razumeju u politiku“.
„Smena generacija je više nego neminovna, dolaze mlade snage, mi stariji koji smo u politici mnogo godina smo tu da pomognemo. Mladi dolaze, stari pomažu, nema tu nikakvog iznenađenja. Iznenađenje je samo za one koji se ne razumeju u politiku“, kazala je.
Izvor iz SNS: Red pohvale, red kritike
Naši izvori iz SNS kažu da se ovakva Vučićeva izjava u toj stranci tumači na više načina.
„Predsednik javno ne kritikuje saradnike, što je politički razumljivo. Ono što ima da zameri, verovatno im saopšti interno. Kad novinari kritikuju, logično je da se ne pridruži tome. Sigurno je da neće reci, da, da, vi ste u pravu, jer to niko ne bi rekao. A i malo je neukusno što je pitanje postavljeno u prisustvu same gradonačelnice, što svima stvara nelagodnost“, kaže jedan od izvora, dodajući da je Vučić i u ovom slučaju bio „političar, diplomata i džentlmen“.
On dodaje da je Vučić, ipak, rekao i da je bilo “arogancije i bahatosti vlasti prema gradjanima”.
„To je kritika koja je pre svih upućena gradonačelnici, i pametnom je to dovoljno. Posle reda dobrih reči ide red kritike. Bila je prisutna, što je razlog više da kaže sve to što je rekao“, kaže izvor iz SNS.
On dodaje da se u stranci u Nišu još ne zna pouzdano koju bi funkciju Sotirovski u budućnosti mogla da obavlja, te se pominju neka javna preduzeća ili niža mesta u ministarstvima, kao i u jednoj obližnjoj ambasadi.
„Sve su to ’naklapanja’. Jedno od njih je da ide u Ministarstvo za javna ulaganja Darka Glišića“, kaže on.
Milenković Kerković: Vučić zna da je politička karijera Sotirovski završena
Tamara Milenković Kerković, sa liste „Biramo Niš“ i čelnica niških Dveri, kaže da je Vučić „isuviše iskusan političar da ne bi znao da je politička karijera Dragane Sotirovski okončana“.
„Volja Nišlija protiv dosadašnjeg načina upravljanja je na ovim izborima jasno pokazana, i to Vučić jako dobro zna. Sigurna sam da politička rehabilitacija ključnih funkcionera koji su već sklonjeni sa izborne liste nije moguća, a da Vučićeve izjave pokazuju da je njemu, s jedne strane, potpuno jasno da oni koji su do sada upravljali Gradom nemaju ni profesionalne, ni moralne, ni političke kapacitete za to, a sa druge strane, da on nema rešenje za Niš“, kaže Milenković Kerković.
Prema njenim rečima, ogromno je iznenađenje da se Sotirovski u Vučićevoj „nemilosti“ nije našla i ranije, s obzirom na „stepen destrukcije i bahatosti koji je pokazala u vođenju Grada, i u šta je Niš pretvorila“.
„Grad Niš mora biti vođen na političkoj i vrednosnoj platformi koji je antiteza onome što je radila Sotirovski. Bahatost i arogancija koji su etalon za Sotirovski, kao što znamo, uvek proizlaze iz neznanja i nesigurnosti.
Međutim, korupcija neviđenih razmera, lično bogaćenje, klijentelizam, krajnje destruktivan odnos prema Nišu kao Gradu, govore o umišljaju i njenoj krajnje lošoj nameri, koja treba da podleže političkoj ali i svakoj drugoj odgovornosti“, kaže.
Ona dodaje da je „umesto bahatosti, nestručnosti i arogancije Nišu potreban povratak demokratskog odlučivanja i da se konačno Nišlije pitaju o razvoju Grada“.
„Nišu su potrebni novi ljudi. A oni treba da čine sve suprotno od onoga za šta će Sotirovska ostati paradigma najlošije vlasti u istoriji Grada“, zaključuje ona.
Milošević: Nije bila „jeziva kampanja“ već građanska dužnost da ukažemo na korupciju
„Ni Vučić, ni dobra vila sa čarobnim štapićem ne mogu da rehabilituju Draganu Sotirovski jer nju Nišlije ne žele. Ona je svoje (ne)znanje pokazala i to niko ne može da promeni. Sotirovski je svojom bahatošću sama okončala svoju političku karijeru“, kaže Jelena Milošević, narodna poslanica i funkcionerka Stranke slobode i pravde.
Milošević naglašava da nije tačno da je protiv gradonačelnice vođena „jeziva kampanja“, kako je kazao Vučić.
„Iznošenje i objavljivanje afera, koruptivnih i nepotističkih poslova nije nikakva kampanja, to je građanska dužnost svakog ko voli ovaj grad. A Sotirovski je neumorno davala materijala“, navodi ona.
Ona dodaje da od svih „nedela“ gradonačelnici najviše zamera „bahat i neljudski odnos prema građanima, posebno prema ugroženima“.
Kao primer je navela reči koje je Sotirovski uputila građanima iz Ulice Aleksandra Medvedeva čije su kuće izgorele u požaru, da „pošto se bune, sada neće da dobiju ništa, i evo im po 200.000 dinara, pa nek idu u Hajat ako hoće“.
„To je skandalozno i nedopustivo za ljudsko biće, a kamoli za prvu ženu velikog grada. O aferama, korupciji, pljački za vreme njenog mandata tek će se pričati i pisati. Bilo je to zlo doba za građane Niša, ne ponovilo se“, kaže ona.
Milošević dodaje da bi volela da vidi Sotirovsku i njene saradnike „pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije u svojstvu optuženih, eventualno svedoka saradnika“.
„Tako bi jedino bili korisni društvu i doprineli borbi protiv korupcije“, zaključuje.
Krivična prijava Posebnom odeljenju za borbu protiv korupcije
Ime gradonačelnice Niša pojavljivalo se tokom njenog četvorogodišnjeg mandata u različitim aferama.
U maju ove godine službenik gradske uprave podneo je krivičnu prijavu protiv Sotirovski Posebnom odeljenju za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu, navodeći između ostalog da je ona akter u slučajevima „ispumpavanja novca, uvećavanja javnih nabavki i po deset puta, naloga inspektorima da ne rade svoj posao ili pravljenju spiskova nelegalnih hala čijim vlasnicima je tražen reket“.
Gradonačelnica nije odgovorila na optužbe za konkretne slučajeve navedene u prijavi, već je kazala da one predstavljaju „netačne i zlonamerne informacije o korupciji od strane navodnog uzbunjivača“ i „neprimerenu kampanju i hajku protiv nje“.
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije počelo je da postupa po krivičnoj prijavi, a nedavno je saslušan prvi svedok u ovom slučaju.
„Socijalni“ stan za zeta i slupana službena škoda
Krajem 2021. godine pažnju šire javnosti skrenula je slučajem „stan za zeta“, nakon što je Vedran Ivanović, suprug njene ćerke, na konkursu Gradske stambene agencije bio među onima koji su stekli mogućnost da pod značajno povoljnijim uslovima od tržišnih kupe takozvani socijalni stan.
Agencija za sprečavanje korupcije je protiv nje pokrenula postupak jer je sa zakašnjenjem prijavila potencijalni sukob interesa povodom ovog konkursa, a sankcija je bila- opomena.
Sredinom 2021. godine oštetila je u lančanom sudaru službenu „škodu superb“, ali je negirala sumnje da je automobil tada koristila u privatne svrhe.
Na pitanje ko će da plati troškove popravke automobila kazala je da je on “kasko osiguran”.
Zbog ovog slučaja Prekršajni sud ju je osudio na novčanu kaznu od 6.000 dinara i oduzimanje dva boda.
„Antogijska“ sanacija centralnog trga i Tvrđavskog mosta
Deo javnosti često je slušao njeno ime i u vezi sa „antologijskim“, preplaćenim i netransparetnim rekonstrukcijama centralnog gradskog Trga kralja Milana i Tvrđavskog mosta.
Završetak sanacije centralnog gradskog Trga kralja Milana i Tvrđavskog mosta, u leto 2021. godine, produžavan je pet puta, a javnost nije saznala konačnu i preciznu cenu renoviranja i eventualnog plaćanja penala zbog kašnjenja, uprkos takvim zahtevima.
„Različiti su bili razlozi kašnjenja radova. U Direkciji za izgradnju grada znaju šta mora da se ispravi i na koji način, a mi smo svakoga dana kašnjenja njima skidali kaznene poene i to je dobro za nas. To je jedna vrsta satisfakcije za naš budžet, tako da smo svoj na svome, što bi se reklo“, kazala je novinarima.
Rekonstrukcija trga trajala je duže od dve godine.
Rekonstrukcija Tvrđavskog mosta, dugačkog tek 60-tak metara, završena je u avgustu 2021. godine, nakon 518 dana.
Na sajtu jelgotovmost građane su podsećali da je (ne)velika sanacija trajala mosta duže nego put na Mars, savezničko oslobađanje zapadne Evrope od Nemaca, oba Balkanska rata, izgradnje Saniuan mosta u Pekingu od 1300 tona ili izgradnje Empajer stejt bildinga od 102 sprata.
Izvođač radova na trgu bila je firma „Bauvezen“, koja se u to vreme pominjala u vezi sa hapšenjima u EPS-u zbog korupcije, a na Tvrđavskom mostu beogradska firma „Termomont“.
Obe su označavane kao firme bliske aktuelnoj vlasti i SNS-u, a na tenderima su godinama dobijale velike i isplative građevinske poslove.
„Doprinela je podelama u SNS, instruirala fizički napad“
Deo SNS-a joj u greh upisuje i što je doprinosila podelama unutar te stranke, koje inače postoje godinama.
Gradski odbornik iz SNS-a Miloš Banđur, ranije narodni poslanik i nekadašnji zamenik gradonačenika Niša, u novembru 2021. godine optužio ju je da stoji iza „fizičkog napada“ člana stranke Marka Simova na njega u sedištu odbora SNS u niškoj opštini Palilula.
Prema njegovim rečima, Sotirovski je navodno iskoristila Simova kako bi ga kompromitovala, pošto je kritičan prema njenom delovanju, a počeo je da prikuplja podatke o kriminalu i korupciji u urbanizmu iza kojeg, kako, kaže, stoji ona.
Simov je negirao da je dobio instrukcije od gradonačelnice za ovaj sukob, uz tvrdnju da je, kako je rekao, Banđur njega napao.
Zoran Perišić, direktor niškog Univerzitetskog kliničkog centra, koji je i funkcioner SNS, najavio je u septembru 2022. da će podneti krivičnu prijavu protiv nje zbog “brutalnog kršenja zakona” prilikom raskopavanja ulice i povezivanja na gradski vodovod privatne poliklinike “Human”, koja je izgrađena neposredno uz novu zgradu UKC.
Dr Perišić je kazao da gradonačelnicu Sotirovski “smatra direktno odgovornom za kriminal njenih službi i osionost njenje drugarice- investitora”.
Sotirovski je odgovorila da su joj “interesi grada na prvom mestu”, da je “sve u skladu sa zakonom”, a „sva dokumentacija u vezi sa ovim objektom doneta pre nego što je ona postala gradonačelnica“.
“Bespredmetno je ostalo komentarisati, to ostavljam za momke iz kafane”, rekla je ona.
Sukob ovim povodom je kasnije „nestao“ iz javnosti.
Od novinarke do političarke
Za sada je izvesno samo da Sotirovski neće biti gradonačelnica, jer je za izbor na takvu funkciju preduslov da bude gradska odbornica.
Na funkciju gradonačelnice izabrana je u avgustu 2020. godine i prva je žena koja obavlja funkciju gradonačelnika u Nišu.
Fotka Sotirovski ili tekst o njenom izboru
Prethodno je bila načelnica Nišavskog upravnog okruga, gde ju je postavila Vlada Srbije u decembru 2017.
U to vreme ušla je u Srpsku naprednu stranku.
Pre bavljenja politikom bila je dugogodišnja novinarka RTS-a.
Gradonačelnica ponovo nije odgovorila na pitanja Danasa
Gradonačelnica Sotirovski nije odgovorila na pitanja Danasa vezana za njenu sadašnju i buduću političku sudbinu.
Ona je javnosti uskratila odgovore na pitanja da li će i koju funkciju obavljati nakon što bude otišla sa funkcije gradonačelnice.
Nije odgovorila ni na pitanje da li je izjavu Vučića vezanu za nju, a datu prilikom poslednje posete Nišu, doživela kao političku podršku i „rehabilitaciju“.
Bez odgovora je ostalo pitanje ko je vodio „jezivu kampanju“ protiv nje i u čemu se ona sastojala.
Ni na pitanje koji su razlozi zbog kojih se nije našla na izbornoj listi „Aleksandar Vučić- Niš sutra“, a u predizbornoj kampanji bila u drugom planu, nije odgovrila.
Takođe, nije želela da oceni svoj lični učinak kao gradonačelnice.
Sotirovski, inače, od maja 2021. godine ne odgovara na pitanja Danasa, uz svega nekoliko izuzetaka vezanih uglavnom za nju lično ili članove njene porodice koji su se javno sumnjičili za propuste.
Uprkos ovom neslavnom „rekordu”, bivša novinarka RTS-a je negirala da diskriminiše bilo koji medij i novinare.
Nipodaštavanje nezavisnih medija
Sotirovski je u “Vodiču za političare” NUNS-a, koji se bavi njihovim odnosom prema medijima i novinarskim pitanjima, objavljenom u avgustu prošle godine, označena kao prvi među 11 najlošijih primera “napada i manipulacija” koje doživljavaju novinari u Srbiji.
U “Vodiču za političare” navodi se jedan primer njenog odnosa prema novinarima, iz marta 2021. godine, kada je novinarki Južnih vesti, na pitanje da li je tačno da postoji zabrana da funkcioneri daju izjave ovom portalu, odgovorila da je ustanovljena praksa da “odgovore ubuduće neće dobijati mediji koji ih zloupotrebljavaju, prenose pogrešno, izvlače iz konteksta”.
Precizirala je da će bez odgovora ostati svi pisani mediji i portali “koji komentarišu dobijene odgovore”, uz ogradu da se zabrana ne odnosi na elektronske medije “gde se ono što izgovaramo čuje i ne može drugačije da se izmontira”.
Nešto kasnije je poručila i da će ona i njena PR služba odgovarati samo “ako se postavi pitanje koje je- kako treba pitanje”.
Sotirovski je pritom, ocenjujući svoj dvogodišnji rad, konstatovala da je “relativno zadovoljna” odnosom sa medijima, ne propustivši priliku da naglasi da postoje oni koji “i dan danas sprovode organizovanu hajku protiv tima ljudi, a posebno protiv nje, koja vodi ovaj grad Niš”.
Ti mediji se “bave senzacionalizmom a ne otkrivanjem istine” i “izmišljaju afere i tamo gde ih nema”. Ipak, “zahvalila” im je jer “imaju koga da kritikuju”.
U julu 2022. godine optužila je novinare koji su objektivno izvestili da žitelji niškog sela Malča na tropskim vrućinama nemaju vodu, a da im je Grad Niš umesto priključenja na gradski vodovod ponudio kontrolu trošenja vode od strane komunalne milicije- da “svađaju građane sa Gradom”.
Ocenila je da oni o ovom slučaju “izveštavaju netačno i zlonamerno” i da “zavaravaju i manipulišu narodnom mukom, zbog svojih političkih mentora”, ne navodeći pritom šta je u izveštajima netačno ili zlonamerno.
Zaključila je da se od loših ljudi “možemo braniti”, ali od “glupih i onih koji lažu- teško“.
Sredinom 2021. godine slične epitete uputila je medijima koji su, prilikom izveštavanja o tome da je u Gradskoj kući primila delegaciju Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji na čelu sa Simom Spasićem, i obećala im kancelariju u centru grada, podsetili da je Spasić poznat široj javnosti i po tome što je pravosnažno osuđen za silovanje.
Ocenila je da iza takvih medija “stoje Đilas i pojedine ambasade”, a da je njihovo izveštavanje “velika sramota” i “napad na Grad i nju”.
Pritom je naglasila da nju “kao gradonačelnicu ne treba da interesuje ko šta radi privatno”.
Novinarku Južnih vesti je u martu 2021. obavestila da “više neće da se javlja na telefon” jer, kako je kazala, “gradonačelnica ima svoju PR službu”.
Poručila joj je, kao “neko ko se 25 godina bavio novinarstvom“, da “svaku temu treba dobro da istraži, kako bi znala šta da pita, pa tek onda da o tome piše”. Kazala je da novinarka to „očigledno ne razume“, te da se ona “plaši šta će da izađe ukoliko bilo šta kaže”.
U njenoj zvaničnoj biografiji, objavljenoj na sajtu Grada, navedeno je između ostalog da je tri puta bila nominovana za nagradu NUNS-a za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević“, kao i da je “medijski trener po certifikatu NUNS-a”.
Članica NUNS-a je, po dostupnim podacima, bila desetak godina.
U biografiju je uvrstila i podatak da je dobitnica nagrade za novinarsku hrabrost „Milan Pantić“, koju dodeljuju Večernje novosti, Godišnje nagrade Lokalnog antikorupcijskog foruma Niš za seriju televizijskih priloga o korupciji u zdravstvu i obrazovanju, kao i godišnjeg priznanja Agencije za borbu protiv korupcije za priloge o toj temi.
Kada su je 2014. godine, dok je bila urednica niškog dopisništva RTS-a, reprezentativni sindikati u Specijalnoj bolnici za nespecifične plućne bolesti u Sokobanji proglasili “nepoželjnom”, zbog “zlonamernosti i ličnog neprijateljskog odnosa prema ovoj ustanovi”, a nakon što je uradila nekoliko priloga o tamošnjoj korupciji i mobingu, novinarska udruženja su osudila takvu diskriminaciju i pritisak.
O njenom slučaju su izveštavali nezavisni mediji, među kojima i oni kojima sada uskraćuje odgovore na pitanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
