Foto: Nenad KovačevićRekonstruisani prostor ispred zgrade užičke skupštine biće nazvan po Sklavku, Užičaninu koji se prvi put pominje u najstarijem spisu o nazivu grada iz 1329. godine.
Međutim, iako je Mila, njegova žena, glavna akterka finansijske transakcije o kojoj svedoči taj spis iz dubrovačkog arhiva, u kome se prvi put pominje ime grada, a njen muž je poslužio samo za njenu identifikaciju, njeno ime biće izostavljeno iz naziva novog užičkog platoa. To je, na predlog akademika i književnika Ljubomira Simovića, poreklom Užičanina, odlučila gradska Komisija za imenovanje trgova i ulica.
U knjizi „Užice s vranama“, akademik Simović piše da se „prvi dosad poznati pomen Užica pojavljuje veoma kasno, u jednoj zadužnici iz dubrovačkih spisa u kojoj je zapisano da je 9. oktobra 1329. godine neka Mila, žena nekog Sklavka iz Užica, u nekom sudskom postupku za neku Radoslavu Biserku položila 4 perpera i 8 groša“.
– Pomenuti Sklavko, koji u ovom postupku i dokumentu samo služi za identifikaciju svoje žene, stekao je tako, pukim slučajem i bez ikakve svoje zasluge, neočekivanu i sve do danas neosporenu slavu prvog Užičanina za koga se zvanično zna, lično i poimenice“, piše akademik Simović u svojoj knjizi.
Nakon osude dela javnosti zbog trošenja javnog novca na granitne i mermerne ploče kojima je obložen prostor ispred „užičkog dvora“, usledila je i dilema o tome kako nazvati rekonstruisani plato. Na Simovićev predlog da se on nazove po Sklavku reagovao je lokalni Savet za ravnopravnost polova i predložio da se taj prostor nazove Milin i Sklavkov plato, smatrajući da bi bilo nekorektno i rodno neprihvatljivo da se iz naziva izostavi Mila, koja se kao glavna akterka spominje u prvom pisanom tragu o Užicu, a Sklavko se u tom dokumentu navodi samo kao njen muž.
Petar Blagojević, član Gradskog veća i Komisije za imenovanje trgova i ulica, navodi za Danas da je komisija jednoglasno usvojila Simovićev predlog, ali da je raspravljala i o predlogu Saveza za rodnu ravnopravnost.
– I ja i članovi Komisije smatrali smo da odluka o tome da se plato nazove po Sklavku ne narušava rodnu ravnopravnost. S druge strane, ime Mile, koja se pominje u dubrovačkoj zadužnici, stajaće zajedno uz ime Sklavka i to u tekstu koji će biti napisan na spomen-ploči na zgradi užičke skupštine, a koja će biti otkrivena 9. oktobra na Dan grada, po završetku rekonstrukcije platoa, rekao je za Danas Blagojević.
On je objasnio da je prihvaćen predlog akademika Simovića, koji je, kako je rekao, objasnio da, po ugledu na svetske prestonice, imena takvih platoa sadrže ime samo jedne osobe.
– Iz dubrovačkog spisa je jasno da je Sklavko iz Užica, dok se za Milu to ne može jasno tvrditi. Naša ideja nije bila da se izostavi njeno ime, nego da se plato nazove po prvom poznatom Užičaninu, dodao je Blagojević i ocenio da se „rasprava o tome udaljila od prvobitne ideje“.
– Nije u pitanju ideja o rodnoj ravnopravnosti, već je u pitanju ime prvog poznatog Užičanina, a naziv platoa nije samo u čast Sklavka, nego i u čast Užica i zbog toga smo prihvatili predlog akademika Simovića, kazao je Blagojević. Osim njega, članovi te komisije su Budimir Vujović, gradski većnik, Branko Popović, profesor na Učiteljskom fakultetu i pozorišni reditelj, Marijana Zorzić Petrović, scenografkinja, i Ilija Misailović, publicista.
Međutim, Savet za ravnopravnost polova smatra da je taj prostor trebalo nazvani po Mili i Sklavku, čime bi se poslala poruka o rodnoj ravnopravnosti.
– Odlukom Komisije je narušena rodna ravnopravnost, a to što je Mila živela u 14. veku ne daje nam za pravo da njeno ime isključimo iz naziva tog prostora. Vode se rasprave i o tome da li je bila ili nije bila Užičanka, ali bila je Sklavkova supruga i taj prostor bi trebalo da se nazove i po njoj i po njemu, kazala je za Danas Natalija Vasilić, predsednica tog saveta.
– Milino ime se prvo spominje u dokumentu. Da ona nije položila novac, ne bi postojao dokument o nazivu grada iz 14. veka, a Sklavko se u njemu pominje samo kao njen muž, navodi naša sagovornica. Uz isticanje da Savet ne može da donosi odluke, već da je u njegovoj nadležnosti samo da predlaže i iskazuje stavove, ona je najavila da će to telo uskoro zvanično reagovati na odluku Komisije. Podsetila je da je pre dve i po godine usvojena lokalna Povelja o ravnopravnosti polova i da taj dokument treba poštovati.
Zanimljivo je i to da o Sklavku, osim toga da je bio Milin muž i da je iz Užica, nema drugih informacija. Pre pet godina, predstavnici Državnog arhiva Dubrovnika su poklonili Istorijskom arhivu Užica kopiju dokumenta od 9. oktobra 1329. godine, u kome se prvi put pominje Užice, odnosno Mila i Sklavko, a njegov originalni sadržaj u prevodu glasi: „1329. indikata dvanaestog, 9. oktobra, Mila, žena Sklavka iz Užica, dala je aptagi uz milost za Radoslavu Biserku za četiri perpera i osam groša, zadržavajući pravo za taj iznos nad kućom rečene Biserke sve do sledećeg Uskrsa“. Zoran Perović, viši arhivar građe Dubrovačke republike, koji je pre dve godine posetio Užice, kazao je da se „ne zna da li je i Mila bila iz Užica, da li je samo Slavko bio Užičanin, ili je Slavko došao iz Užica, pa se tu priženio“ i da se o svemu tome „može samo konstruisati“.
Nema podataka o Mili i Sklavku
– Dokument o prvom pominjanju imena grada je finansijska priznanica iz tog doba, koja je overena kod notara, a koja je slučajno pronađena u dubrovačkom arhivu. Međutim, nikakav drugi dokument ne postoji koji bi nam ponudio informacije o tome ko su bili i čime su se bavili Mila i Sklavko, kazao je za Danas Željko Marković, direktor Istorijskog arhiva Užice, na čijem je zastakljenom delu fasade, na površini većoj od dvadeset metara kvadratnih, nalepljena replika navedenog spisa iz dubrovačkog arhiva.
Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
