Mokra Gora/Foto: Nenad Kovačević„Nigde nema takve zore, kao iznad Mokre Gore“, stihovi su pesnika Mihaila Ćupovića Ćupa (1934-2004), Mokrogorca, koji je živeo u Čajetini i svojim stihovima opisao jedno od najlepših i najrazvijenijih sela ne samo u Srbiji, nego i u svetu.
Da je to tako, dokazuje prošlogodišnja odluka Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (UNWTO) koja je Mokru Goru, u konkurenciji više od 170 sela iz 75 zemalja, proglasila za najbolje turističko selo na svetu.
Za razliku od centra Zlatibora, živopisno selo između Zlatibora i Tare, na oko 45 kilometara od Užica, još uvek nije savladano urbanističkim haosom, mada se njegovi počeci naslućuju i na tom produčju.
Sve više je natpisa o prodaji placeva i sve više se gradi, što je najava da bi i Mokra Gora uskoro mogla urbanistički da „podivlja“.
Do tada, trebalo bi ugrabiti priliku i osetiti planinski vazduh, mirise četinara, šumove reke Kamešine, izvora i potoka, probati lekovite bele vode, izležavati se na nekom od proplanaka. Pešačiti. Dobro pojesti. Doživeti Ćupovu zoru.
I putovanje ka Mokroj Gori može da bude avantura. Trebalo bi zastati i raspitati se o usudu Srbije i sveta u Kremnima, srpskim Delfima, koje su proslavili proroci Tarabići, a Kremanci ga vešto promovisali i komercijalizovali.
Da je Mokra Gora perspektivna lokacija, shvatio je to davno i reditelj Emir Kisturica, pa je na brdu Mećavnik sagradio etno – kompleks Drvengrad, koji je postao svetski kulturni centar.
U njemu se priređuju Kustendrof, međunarodni filmski i muzički festival, koji ugošćuje mlade stvaraoce i afirmisane filmske autore, i „Baljšoj“ – festival umetničke muzike na kome se sureću izvođači iz Srbije i Rusije, ali i iz druguh delova sveta.
Organizuju se susreti pisaca, pozorišni festival, izložbe i druga kulturna dešavanja.
U tom „planinskom gradiću“ na vrhu brega, nekadašnje tradicionalne kućice, od drvenih oblutaka, pretvorene su u apartmane, restorane, galerije, sagrađena je i crkva, a staze – uličice su popločane starim drvenim pružnim pragovima. Sa terasa restorana puca pogled na mokrogorsku divljinu.
Selo je poznato po „Šarganskoj osmici“, nekadanšjoj pruzi uskog koloseka, koja je obnovljena i njome jezdi „ćiro“, parnjnača koja koja vuče kompoziciju voza uz strmine Šargana i putnike vraća u romantičnije vreme.
Neki od Užičana imaju kuće ili vikendice u Mokroj Gori i koriste ih za sopstveni odmor ili ih, kao i meštani, nude kao kategorizovani smeštaj turistima koji dolaze iz cele Srbije i okolnih zemalja.
U selu ima tridesetak takvih objekata, sa aparmanima, u kojima noćenje košta od 1.000 do 5.000 dinara, a moguće je odsesti u odmaralištu Iver, Čarobnom bregu ili konačištu Šarganska osmica.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
