Nigerijci vole politički teatar, naročito ako je bučan, šaren i obiluje „dobrim“ i „lošim“ karakterima. Videli smo dosta takve melodrame od novembra 2009, kada je bolesni predsednik Umar Jar Adua avionom otputovao iz države na lečenje, do nedavno održanih opštih izbora, četvrtih otkako je okončana vladavina vojne hunte 1999.
Prema zvaničnim rezultatima, Gudlak Džonatan, koji je nasledio Jar Aduaoa posle njegove smrti i postao kandidat vladajuće Narodne demokratske stranke na izborima, položio je zakletvu na položaj šefa države 29. maja.
Džonatan je imao najmanje šansi od svih kandidata u oštrom političkom nadmetanju za dobijanje predsedničke funkcije. On potiče iz plemena Idžav, nacionalne manjine na krajnjem jugu Nigerije, države u čijem sistemu uprave tradicionalno dominiraju tri najveće etničke grupe: Hausa-Fulani, koja uglavnom živi na severozapadu i severoistoku, Igbo na jugoistoku i Joruba na jugozapadu. Složena etnička „trgovina“ učinila je da Džonatan postane kandidat za potpredsednika države na neregularnim izborima 2007, takmičeći se na izbornoj listi Jar Aduae, koji je tada izabran za predsednika.
Džonatan je ušao u novu izbornu kampanju porazivši moćne konzervativne političare sa severa zemlje koji su isticali da nezvanični dogovor zvaničnika Narodne demokratske stranke o povremenoj rotaciji vlasti između severa i juga podrazumeva da političari iz njihovog regiona treba da vladaju još pet godina. Između ostalog, tvrdili su da je Olusegun Obasandžo, Jar Aduaov prethodnik na državnom kormilu, koji potiče sa juga, pretežno naseljenog hrišćanima, bio predsednik osam godina.
Ali, često skrivena osobina nigerijske politike je da građani obično podržavaju autsajdere. Narodna demokratska stranka, koja je na vlasti od 1999. i nije se uhvatila u koštac sa najozbiljnijim ekonomskim i političkim problemima, nije bila favorit u anketama. Štaviše, širom države je vladalo mišljenje da će reformisana nezavisna nacionalna izborna komisija, pod vođstvom Atahirua Džege, uvaženog univerzitetskog profesora, umanjiti snagu Narodne demokratske stranke tako što će najzad obezbediti slobodne i poštene izbore.
Na parlamentarnim izborima održanim 9. aprila, predsedničkoj trci organizovanoj 16. aprila i regionalnim izborima deset dana kasnije, dominacija Narodne demokratske stranke je uistinu smanjena, ali njeni gubici nisu bili dovoljno značajni da omoguće bilo kojoj od četiri glavne opozicione partije – Akcionom kongresu Nigerije, Kongresu za naprednu promenu, Velikoj koaliciji naprednjaka, ili Svenigerijskoj narodnoj partiji, da preuzme vlast. Narodna demokratska stranka i dalje ima najviše predstavnika u državnom aparatu i sačuvala je većinu mesta u lokalnim organima vlasti.
Džonatan ne samo da je dobio podršku birača na predsedničkim izborima, porazivši Muhamedua Buharija iz Kongresa za naprednu promenu, koji ima mnogo pristalica na severu, već je ispunio dodatan zakonski uslov i osvojio jednu četvrtinu glasova u dve trećine od ukupno 36 pokrajina. Pojedini lokalni novinari i grupe građana osporavaju kredibilitet rezultata na nekim biralištima, a Kongres za naprednu promenu je uputio zvaničnu pritužbu nezavisnoj izbornoj komisiji na ishod predsedničke trke. Uprkos tome, ne može se osporiti da je Džonatanov imidž političkog autsajdera, koji nije bio po volji „lošim momcima“ unutar i izvan svoje stranke, doprineo poboljšanju rejtinga Narodne demokratske stranke.
Glavni izazov s kojim se trenutno suočava Nigerija jeste očuvati mir i jedinstvo između različitih etničkih grupa, a, istovremeno, sprovesti političke i ustavne reforme u cilju ubrzanja procesa demokratizacije, obezbeđivanja opšteg prosperiteta i snažnog objedinjavanja različitih delova Nigerije. Pokušaj otcepljenja Bijafre 1967, kao i potonji građanski rat u kojem je stradalo nekoliko miliona ljudi, predstavljali su posledice lažiranih izbora, masovne korupcije zvaničnika, te cinične upotrebe različitih etničkih grupa zarad ostvarenja političkih ciljeva.
Narodna demokratska stranka je po dolasku na vlast ponovo uvela sve te mere, zbog čega ne čudi činjenica da su secesionistička osećanja i dalje snažna. Pokret za obnovu suverene države Bijafre, milicija koju predvode mladi u regionu Igbo, zalaže se mirnu podelu Nigerije i nastao je krajem 1999, nedugo pošto je Obasandžo, pripadnik naroda Joruba, preuzeo vlast. Ta organizacija s pravom se žalila da potonji nigerijski lideri nisu učinili ništa da reše ekonomske i političke probleme s kojim se suočava pokrajina Igbo i nastavlja da dovodi u pitanje autoritet centralne vlade.
Političko nasilje koje potresa nekoliko severnih pokrajina posle poraza Buharija predstavlja deo novog trenda – uskogrudih verskih i etničkih osećanja izazvanih političkom marginalizacijom i sve većim siromaštvom.
Autor je politički analitičar i književnik
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
