Nije greška „juriti za klikovima“ ako se poštuje novinarski Kodeks

Nije greška težiti većoj poseti i većem broju ‘klikova’, ali jeste ako se to pritom krši Kodeks novinara“, zaključak je tribine o poštovanju etičkih standarda novinara i medija na društvenim mrežama koju je juče u Vršcu organizovalo Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom Društvom novinara Vojvodine (DNV-UNS).

Na tribini koju je vodio veb urednik „Dnevnika onlajn“ i bloger Aleksandar Grubeša glavni i odgovorni urednik Redakcije Multimedijalnog programa WEB Radio-televizije Vojvodine Ladislav Lazić rekao je da je njemu i kolegama na sajtu RTV-a izazov kako da ponude sadržaj koji bi novije generacije zadržao na portalu, a da oni ne budu senzacionalistički.

„Svi se mi trudimo da kroz nove rubrike ili nečim čega nema na društvenim mrežama taj sadržaj prilagodimo novim generacijama, jer ga oni najviše čitaju. Trudimo se da u isto vreme promovišemo određene vrednosti, nešto što će mladima pomoći da nešto novo nauče“, rekao je Lazić.

Urednik portala „Danas onlajn“ Bojan Cvejić rekao je da „nije greška juriti za klikom, samo je važno kako se to radi“.

„Ukoliko se neko pridržava etičkog Kodeksa, što nije teško, može privući publiku. U ‘Danasu’ se trudimo da naslovi budu ili malo zagonetni ili potpuno informativni, da čitaoci znaju šta mogu da očekuju. Naši pokazatelji, broj poseta na sajtu i pratilaca na društvenim mrežama, pokazuju da raste čitanost, naročito među mladima i ja se nadam da je to novi trend. Da ljudi žele da pročitaju i prave informacije, a ne samo senzacionalističke“, rekao je Cvejić.

Studenti Visoke škole strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“ iz Vršca u kojoj je održana tribina istakli su da od društvenih mreža najviše koriste Fejsbuk i da se u najvećoj meri i informišu preko te društvene mreže.

Kako su rekli, ne odlaze direktno na medijske portale, ne prate ni profile medija na društvenim mrežama, ali čitaju ono što njihovi prijatelji podele ili što im Fejsbuk preporuči. Često zbog senzacionalističkog naslova kliknu na vest koju je na mreže postavio neki tabloid, ali shvate da se naslov i tekst ne podudaraju, odnosno „da u vesti nema ništa toliko značajno“.

Kada im nešto privuče pažnju, navode, „odu na neki ozbiljniji portal“. Takođe, kako su rekli, ne veruju medijima i novinarima jer „napumpavaju stvari“, a interesovalo ih je i ko je nadležan i odgovoran što mediji izveštavaju senzacionalistički, kao i zbog čega se takva vrsta izveštavanja ne sankcioniše.

Govoreći o ponašanju novinara na njihovim ličnim profilima na društvenim mrežama, Ladislav Lazić rekao je da ima Fejsbuk nalog, ali da tamo postavlja „privatne stvari“.

„Kao osoba koja ima odgovornost u medijima, ne mogu sebi da dam za pravo da donosim ‘skandalozne’ zaključke i komentare na društvenim mrežama jer me ljudi iz profesije poznaju. Iako nisam TV lice i većina građana me ne prepoznaje na taj način, uvek gledam da se suzdržim od takvih komentara. Kolege koji se nalaze pred malim ekranima imaju još veću odgovornost i morali bi da obrate pažnju na ponašanje na društvenim mrežama. Novinari su javne ličnosti“, rekao je Lazić.

Bojan Cvejić kaže da u „Danasu“ nemaju konkretnih pravila za ponašanje novinara na društvenim mrežama, ali da pokušavaju da se pridržavaju pravila koja su donela novinarska udruženja, o tome kako bi novinari trebalo da se ponašaju na društvenim mrežama.

„Fejsbuk je više privatna stvar, dok je, čini mi se, Tviter otvoreniji, mnogo nosilaca javnih funkcija je aktivno na Tviteru i svako može čitati svačije tvitove. Tu se može desiti da novinar ostavi neki svoj stav za koji neko može pomisliti da se može odraziti i na izveštavanje samog novinara. Imali smo nekoliko takvih primera, ali smo savetovali novinarima da ne šire konverzaciju, nego da je završe“, rekao je Cvejić.

On je mišljenja da novinar može prevazići svoju redakciju po uticaju na društvenim mrežama.

„Imamo nekoliko primera gde su urednici ili novinari nekog medija aktivniji i prepoznatljiviji na mrežama od njihovih medija. Odnosno da su ti mediji poznati po njima. I to može da bude i dobro“, rekao je on.

Urednica UNS-ovog sajta „UNS online“ Kristina Kovač istakla je da novinari moraju imati u vidu da predstavljaju svoju redakciju, a naročito novinari koji su TV lica, koje ljudi prepoznaju i čiji se stav može shvatiti kao stav medija u kome rade.

„S druge strane, ne može se ograničiti pravo bilo kom novinaru da iznosi lično mišljenje, ni inače, pa ni na društvenim mrežama. Drugi je problem ako novinar nije saglasan sa stavom svoje redakcije ili uređivačkom politikom. Tu se onda već može govoriti i o kredibilitetu novinara koji u svom mediju piše jedno, a na društvenim mrežama iznosi suprotne stavove“, rekla je Kovač.

Ona je dodala da se ne može zanemariti značaj društvenih mreža jer su one značajan kanal informisanja, naročito mladih, te da je zbog toga važno da mediji i na mrežama poštuju novinarski Kodeks. Kako je rekla, primetno je da mediji koji inače često krše novinarski Kodeks, to u značajnijoj meri rade i načinom na koji postavljaju vesti na društvene mreže.

Na tribini je rečeno i da se svaka informacija može predstaviti na različite načine, a da bude delimično tačna, pa je zbog toga važno pratiti različite medije i konsultovati više izvora.

Kristina Kovač rekla je da se UNS zalaže da medijska pismenost kao predmet bude uveden u osnovne i srednje škole. Govoreći o pojedinim predlozima da se novinarska profesija licencira ona je kazala da UNS smatra da to ne bi bilo dobro i da je rad novinara slobodan.