Nije imalo što da se negira

Međutim, nakon provere njihovih tvrdnji, odnosno poređenja tog nacrta teksta rezolucije o osudi srebreničkog genocida sa presudom Međunarodnog suda pravde, ispostavilo se da u njemu nema netačnih navoda, kako su tvrdili Dačić i ambasadorka Maletić. Naime, nacrt teksta bio je u potpunosti usklađen sa presudom MSP, tako da je prvobitni tekst rezolucije jednoglasno usvojen 16. februara (svih 150 poslanika je glasalo za taj dokumet) u australijskom parlamentu.

„Pokušao sam da sprečim usvajanje rezolucije u australijskom parlamentu“, potvrdio je za Danas Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova. On je u Australiji boravio tokom obeležavanja Dana državnosti Srbije, 15. februara, a povodom potpisivanja „Memoranduma o razumevanju između MUP Srbije i Australijske federalne policije“.

„U susretu sa našim predstavnicima u Australiji isticao sam da naša dijaspora može bolje da se organizuje, jer ih ima više od 100.000, a druge dijaspore, kojih ima manje, imaju više političkog uticaja“, kaže Dačić za naš list ne skrivajući razočaranje što je tamošnji parlament usvojio rezoluciji o osudi genocida u Srebrenici.

Reč je o dokumentu koji su, podsetimo, usvojili Evropski parlament, Sjedinjene Američke Države i Kanada, ali i Srbija.

Upitan šta je sporno u tekstu ove rezolucije, Dačić je odgovorio: „Smatrao sam da treba osuditi sve zločine na prostoru bivše Jugoslavije, a ne samo srebrenički. Bio sam protiv toga da se taj dan obeležava u Australiji. A, oko teksta sam uputio na tekst usvojen u Srbiji, jer je on bio usaglašen između BIH,Turske i Srbije“.

S obzirom na činjenicu da se ni u tekstu srpske deklaracije o Srebrenici ne osuđuju svi zločini na prostorima bivše Jugoslavije, odnosno da se i ta deklaracija, poput usvojene australijske rezolucije, najeksplicitnije poziva na presude Međunarodnog suda pravde, pitali smo Dačića da li su se njegovi napori, zapravo, svodili na negiranje činjenice da se u Srebrenici dogodio genocid, s obzirom na to da u je u tekstu srpske deklaracije, prilikom kvalifikovanja događaja od 11. jula 1995, izbegnut taj termin. Međutim, odgovor na ovo pitanje je izostao, odnosno potpredsednik Vlade Srbije nije imao komentar.

Na pitanje kako komentariše činjenicu da je prvobitni nacrt rezolucije, ipak, usvojen jednoglasno u australijskom parlamentu, nakon provere njegovih navoda o neistinitosti odredbi u pripremljenom tekstu, Dačić je odgovorio: „Ne znam detalje, to nije bila tema moje posete Australiji, već se to dešavalo u to vreme“.

I ambasadorka Srbije u Australiji Neda Maletić (kadar Demokratske stranke) takođe je tvrdila da je nacrt rezolucije netačan, iznevši niz zamerki pred australijskim zvaničnicima.

„Ambasadorka Srbije u Australiji iznela je niz zamerki na nacrt rezolucije uoči njenog izglasavanja“, ističe za Danas ministarka spoljnih poslova u senci Julie Bishop, potpredsednica Liberalne partije Australije.

Ona dalje navodi za Danas: „Svesna sam zabrinutosti srpske zajednice i pokrenula sam to pitanje tokom pregovora sa članovima Laburističke partije uključujući i ministra spoljnih poslova Australije“.

Julie Bishop pojašnjava da su nacrt rezolucije o osudi srebreničkog genocida australijskom parlamentu podneli članovi vladajuće Laburističke partije, odnosno da je sumnju u ispravnost predloga trebalo usmeriti direktno na ministra spoljnih poslova, kao i da bi odgovornost za proveru sadržaja trebalo da ima njegova kancelarija. Međutim, ona je istakla da je ambasadorka Neda Maletić njoj direktno iznela te sumnje. Reč je o sumnjama koje su se potom ispostavile kao neosnovane jer se, nakon provere, utvrdilo da je tekst usaglašen sa presudom Međunarodnog suda pravde. Bishop je, takođe, na kraju glasala za rezoluciju u australijskom parlamentu.

Šta su usaglasile Srbija, BiH i Turska

Povodom izjave ministra Dačića da je uputio australijske zvaničnike i predstavnike opozicije na tekst usvojen u Srbiji, jer je on, kako tvrdi, bio usaglašen između BIH,Turske i Srbije, podsetimo i na okolnosti koje su pratile usvajanje deklaracije o Srebnici u srpskom parlamentu.

U presudi londonskog suda u Westminsteru iz jula 2010. godine, u postupku za izručenje bivšeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića srpskim pravosudnim organima, koju je saopštio sudija Tim Workman, konstatovano je da, od „prvog dana ovog saslušanja, postoje prima facie dokazi o zloupotrebi procesa“. U tački 38 presude navodi se i zaključak da „ukoliko je Vlada Srbije zaista bila spremna da odustane od ekstradicionog postupka u zamenu za bosansku saradnju, to je već dovoljno da se konstatuje zloupotreba procesa na ovom sudu“.

Uslovljavanja, odnosno zahtevi Srbije upućeni bosanskoj strani konstatovani su na sledeći način: „Srbija je tražila i dobila sledeće ustupke – Da se Haris Silajdžić (tadašnji član Predsedništva BiH) uzdrži od kritikovanja rezolucije srpskog parlamenta o Srebrenici, koju je Srbija, kako se navodi u svedočenju, koristila da bi popravila svoj imidž u EU i međunarodnim krugovima“. Naime, srpski zvaničnici su tražili da bosanska strana ne kritikuje Srbiju, jer je u tekstu deklaracije o Srebrinici (usvojene u martu 2010.) izostavila pojam genocid. Podsetimo i da se javno za taj cilj borila stranka Ivice Dačića, odnosno da su socijalisti uslovljavali svoju podršku u parlamentu izostavljanjem tog termina.