Nije kasno za istragu o dokumentaciji

Petrović podseća da je svojevremeno operativac Državne bezbednosti Zoran Stijović radio na sličnoj istrazi odmah posle petooktobarskog prevrata. Sudeći prema Stijovićevim javnim izjavama, postojala su saznanja da su određeni ljudi iz bivšeg vrha DB ne samo uništavali deo dokumentacije iz vremena vlasti Slobodana Miloševića nego i da su kopirali i iz Službe izneli personalne dosijee tadašnjih opozicionih čelnika iz koalicije DOS, ukazuje naš sagovornik. Istraga je stopirana dolaskom na čelo RDB Milorada Bracanovića i Andreje Savića, ali i danas svakako postoje ljudi koji su svedoci tih događaja kao i izveštaji, od kojih su neki i objavljeni u štampi, ukazuje Petrović.

– Bilo bi dobro da se oformi neka komisija i da se konačno vidi, makar i posle toliko vremena, šta se s tim dokumentima dešavalo, te da li su nečiji lični dosijei neovlašćeno i nezakonito izneti iz Službe. Moguće je da bi se tako došlo i do odgovora da li je bilo zloupotrebe i kakve su eventualne političke posledice tih zloupotreba – navodi stručnjak BCBP.

Kada je pak reč o otvaranju ličnih dosijea za javnost i obelodanjivanju imena saradnika tajnih službi, Petrović napominje da su polovična rešenja loša.

– Ako bi se dosijei otvarali, to bi trebalo da radi posebna komisija uz veliki budžet, kao što je to bio slučaj u Istočnoj Nemačkoj. U sadašnjoj ekonomskoj krizi iluzorno je očekivati tako nešto. Ukoliko bi se išlo na neka polovična rešenja, ona bi donela više štete nego koristi. Recimo, treba imati u vidu da je moguće i da su operativci Državne bezbednosti u izveštajima mogli da nazovu saradnikom i osobu sa kojom su vodili neobavezni razgovor u kafani i koja uopšte nije bila svesna da se u nečijem dosijeu pominje u tom svojstvu. Niti je na to dobrovoljno pristala – objašnjava Petrović.