Nije lako sedeti 12 sati bez putnika

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Divan i setan tekst koji citaoca vraca u neka mnogo bolja vremena. Gospodji I. Sudzuk sve najbolje.

2. I mene je ovaj clanak rastuzio. Autobus iz Sarajeva za Sjenicu stize kasno, tek oko tri ujutro. Gdje cemo do na stanicu. Stanica puna, restoran krcat, sve cisto, sve svijetli. Moj drug sa studija sef stanice. Imalo se onda velikog popusta za povratne karte. Ali je i Prijepolje i svi okolni gradovi bilo puno omaldine, one koja se nadala, one koja se mogla veseliti i opijati svuda a da joj nista ne fali. I na ovoj stanici i na beogradskoj si mogao prespavati noc, bilo gdje , u parku, niko da te ne dira. Danas nisi ni u svojoj kuci siguran. To je bila Juga, slobodna, jaka i velika. Danas svaku nacionalnu ( citaj nacionalisticku) drzavu mozes ujutru da prepisas. A kad nam cujes vodje, ni Amerika nam nije ravna. Indira, hvala za prilog. Mozda smo se tamo na stanici nekada i sreli. Hadzagici su iz Prijepolja, Durakovici iz Stoca. Lijepa kombnacija.

   1. Koliko me god ovaj tekst rastužio, toliko se me ti Murate nasmejao sa osvrtom na veličinu državica koje nastaše od nekadašnje Jugoslavije. Eh, ko vozom nije putovao od Beograda do Trsta, Bara, Sofije i Skoplja taj ne zna šta je propustio u životu. A tek lokalni vozovi. Svako putovanje je bilo nova avantura, na svakoj stanici prilika da sretneš nekog ko će ti promeniti, ulepšati ili “uništiti“ život. Kada čujem “virtualno putovanje“ ne znam da li da te ljude žalim ili da im se smejem.

3. Kakvo Prijapolje, dodjite na zeleznicku stanicu Beograd centar da vidite sta je pustos!

4. Lepa priča, al’ ubi nas nostalgija i beznađe

5. U Svajcarskoj sve vozne karte su povratne.