Nije normalno da svakodnevno pucaju cevi

Naime, oko sedam časova ujutro puka je cev u knez Danilovoj ulici i poplavila ulaz ispred škole. Istovremeno, cev je pukla i u Ulici Jovana Ćirilova na Zvezdari a reka je potekla niz ulicu.

Sagovornici Danasa kažu da razlozi za učestala pucanja cevi (od kojih je najveću štetu i potop izazvalo pucanje u kraljice Marije prošlog petka) mogu biti mnogobrojni, te da je gradska vlast dužna da objasni građanima šta ih je konkretno izazvalo.

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Nedeljković kaže za Danas da korozija i starost cevi mogu biti jedan od uzroka pucanja, ali da u kraljice Marije to nije bio slučaj.

– Ta cev nije pukla zbog „starosti“ a Vodovod i kanalizacija bi trebalo da izdaju konkretnija saopštenja, jer „pucanje“ ili „kvar“ ne znače ništa. Šta je problem da, na primer, kažu da je bager probio cev. Štura i nepotpuna objašnjenja samo bude sumnju kod građana da se nešto ne radi kako treba – ističe Nedeljković.

Prema njegovim rečima, pucanje cevi, posebno kada su na istom potezu kao one u kraljice Marije a potom u cara Dušana na uglu sa Tadeuša Košćuškoga, mogu biti i zbog velikog pritiska.

– Da li je to konkretno razlog, ne možemo da kažemo sa sigurnošću. To bi Vodovod morao da saopšti. Moguće je da su ventili zatvoreni zbog radova, pa je nagli pritisak vode doveo do pucanja – ukazuje naš sagovornik. On dodaje da je čudno i nenormalno da svakodnevno pucaju cevi i da bi neko zbog toga morao da odgovara.

Arhitekta Dragoljub Bakić kaže za Danas da cevi u Beogradu jesu stare, ali da bi kod rekonstrukcija ulica prvo njih trebalo zameniti a tek onda izvoditi druge radove.

– Da sam neka vlast, zabranio bih da se ijedna nova kuća u Beogradu izgradi, dok se ne popravi infrastruktura – naglašava Bakić. On živi u Višnjičkoj banji gde, kako kaže, cevi pucaju na svakodnevnom nivou.

– Na jednom istom mestu su čak osam puta popravljali kvar ili menjali cevi. Ali ovoj vlasti infrastruktura nije prioritet već nerealni, nepotrebni i megalomanski projekti – ističe Bakić.

Bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić kaže za Danas da se u građevinarstvu kvar dešava, i da je to normalno, međutim, dodaje, ovo što se u Beogradu događa, počevši od cevi koje svakodnevno pucaju, pa do kocki na Trgu republike, jeste nebriga investitora, odnosno gradske vlasti, u izboru izvođača.

– Nadzorni organ, koji ima ključnu ulogu da kontroliše kako teku radovi, ne se bavi svojim poslom. A sve se to događa da bi se nekakav novac sklonio – objašnjava Bobić način na koji se Beograd gradi i rekonstruiše.

Prema njegovim rečima, svu štetu koju vlast napravi, bilo oticanje vode ili preslaganje kocki, plaćaju građani iz budžeta.

Iako su se čelnici Grada i vladajuće stranke upinjali u petak da objasne da u kraljice Marije nisu radovi krivi za pucanje cevi koja nije menjana 40 godina (mada se magistralni cevovod i ne postavlja na kraći period, kažu stručnjaci), kao i da Beograd nema ucrtanu mapu podzemnog dela vodovodnog sistema, opozicija je ocenila da je jedini uzrok „isključivo šarlatanska rekonstrukcija koju sprovodi gradska vlast“, kako je to rekao Nikola Jovanović, šef odborničke grupe SZS u beogradskoj Skupštini.

Činjenica je da su za ovu, ali i mnoge druge rekonstrukcije koje je ova gradska vlast započela u prestonici obeležene čestim promenama planova, loše isplaniranim, paralelnim radovima, nestručno i aljkavo završenim poslom i sve to u žurbi, kako bi gradski čelnici, i pored čestih probijanja rokova, mogli da kažu da su „ispunili obećano“ i „završili posao na vreme“.

Kvarove plaćaju stanari

Zbog pucanja starih vodovodnih cevi, stanari u tri ulaza u Ulici Đorđa Radojlovića na Dedinju dobili su avgustovske račune za vodu više od 20.000 dinara, a prema evidenciji „Vodovoda“, u pojedinim stanovima oteklo je po 363 kubika vode.

Na udaru su 32 stana, kojima je obračunata mesečna potrošnja od čak 122 kubika po članu domaćinstva, što bi realno uspeli da potroše, kako kažu, da svako od njih ima olimpijski bazen. To javno preduzeće nije prihvatilo reklamacije stanara, jer se kvar dogodio iza vodomera ulaza 22, pa će morati da isplate taj dug. Nevolja je, međutim, što havarija nije bila vidljiva, a kvar su teško pronašle i stručne ekipe „Vodovoda“, jer je voda oticala direktno u kanalizaciju. Zato će stanari osim vode, morati da plate i tu stavku, koja je sa oko 450 dinara skočila na više od 8.000.

Tako je višak vode curio prethodna tri meseca, pa su znatno veći i računi za jun i jul. Stanari kažu da su u pitanju veoma stare zgrade, i smatraju da ne treba da snose trošak kvara za koji nisu ni znali da postoji, pa nisu ni mogli da ga prijave. S druge strane, oni pitaju zašto javno preduzeće, koje bi trebalo da brine o tome, nije reagovalo na enormno povećanje potrošnje koje je evidentno i ukazuje da postoji neki problem.