Foto: M. S. / DanasLazarev kanjon, kroz koji protiče istoimena reka, bio je, za vreme Turaka, jedno od najznačajnijih skloništa homoljskih hajduka. Ulazak u ovaj kanjon za hajduke je značio spas, jer se Turci nikada nisu usuđivali da ih slede. Legenda kaže da su, posle bitke na Marici 1371. godine, konjanici kneza Lazara došli u ovaj kraj, pa zato reka i kanjon nose njegovo ime.
Ovaj kanjon, dragulj istočne Srbije, smešten je nedaleko od sela Zlot, blizu Bora. Nalazi se između obronaka istočnog Kučaja (planina Malinik) i kraške visoravni Dubašnica. Strm i stenovit, vekovima krije svoje tajne u nekoliko desetina pećina, od kojih je najpoznatija Zlotska ili Lazareva pećina, koja je uređena i dostupna turistima.
Od glavnog puta koji vodi do Bora uređenim putem ide se do sela Zlot, a, nakon toga, nešto nepristupačnijim stiže do samog kanjona.
Branislav Janković, predsednik Planinarskog kluba „Dubašnica“ iz Zlota, kaže za Danas da je kanjon „preko leta suv“ i preporučuje da je baš tada najbolje vreme za obilazak ovog, kako kaže, „čuda prirode“.
„Ulaz u Lazarev kanjon je, gotovo celom dužinom, uzan, preko leta je suv, a najviše se preporučuje da se obilazi početkom proleća do marta, pošto se čini da je ovaj kraj u to vreme bajkovit. Kanjon nije toliko opasan ako je čovek oprezan, ali je potrebna adekvatna planinarska oprema“, objašnjava Janković.
U obilazak kanjona, inače, nije preporuka da čovek ide sam, pošto, kako naš sagovornik tvrdi, „zato što ima poskoka, jer im je tu jedno od staništa“.
„Potrebno je imati opremu, što znači planinarski štap, pošto se poskoci sklone kada lupkate štapovima, nisu agresivni i ne osećaju da ih neko napada i ugrožava“, upozorava on.
Kanjon je dugačak sedam kilometara. Ulaz je „prohodan“, uglavnom je „sve ravno“.
„Pri sredini kanjona ima jedno interesantno mesto, jedna prostorija, koje se zove ‘Čabrovi’. Jedino je tu potrebno malo penjačkih sposobnosti, mada nije toliko zahtevno, i dosta prohodno, sve do samog izlaska iz kanjona. Najveća dubina je oko 300 metara“, objašnjava planinar iz Zlota.
Prema njegovim rečima, „dešavale su se i nezgode“, i to da se „neko oklizne“, a desilo se i da avanturisti krenu i da ne znaju da izađu na pravi izlaz, zato što sam kanjon ima tri kraka.
„To je krak Mikuljske reke, reke Demižlok i reke Vej. One se spajaju kod gornjeg ulaza u kanjon, poniru i izlaze ispred pećine i ulivaju se u Zlotsku reku“, objašnjava ovaj fenomen naš sagovornik i dodaje „da se u kanjonu nije desila nijedna veća nesreća“.
On ističe da se dogodilo da neki pojedinci ili grupe „ne procene dobro vreme“, pa je moralo da se interveniše samo zbog toga što ih je „uhvatio mrak u kanjonu“.
„To je doprinelo da dođe malo do panike. Mi smo ih našli. Preporučuje se da, ko god uđe u kanjon ili na bilo koju drugu planinarsku stazu, javi domaćinima. Niko od njih ne traži da se to plati, ali je bitno da se zna da je ta osoba tu, jer ne možeš da intervenišeš ako ne znaš da li ima nekoga ili ne. Pogotovu zato što u samom kanjonu nema signala“, objašnjava on.
Predsednik Planinarskog kluba „Dubašnica“ iz Zlota ističe da je, „u poslednje vreme, kanjon uređen, kao i dva vidikovca koja su napravljena iznad, sa desne strane, ali i vidikovac Kovej koji turisti, takođe, dosta posećuju“.
„Do vidikovaca su staze uređene. Kovej se nalazi na putu prema planinini Malinik i odvaja prema imanju Mustecić. Pored glavnog, ovde postoje još dva atraktivna vidikovca, a jedan od njih su ‘Petrine stene’. Sve to pruža dobar pogled na kanjon i na njegove krake“, kaže on.
I zaista, kada bacite pogled sa vidikovca, na trenutak kao da ste „na nekom drugom mestu“ – „pogled bajkovit, planine vas okružuju, dok oblaci prolaze tik iznad glava“.
„Huk vetra razbija tišinu, ali ona lepota ovog kanjona još uvek ima svoje senke u našim očima“, slikovit je Janković.
Kaže da sve više kanjon obilaze i strani turisti, a „najviše planinari koji obilaze kanjon džipovima iz Češke, Poljske, Slovačke ili Nemačke, gde i noću borave“.
Prema rečima našeg sagovornika, „uvek ima mesta da se turistička ponuda unapredi, da se uradi još par etno objekata, kako bi turisti još više uživali“.
„Inače, sam Lazarev kanjon je početak budućeg nacionalnog parka ‘Baljenica’. Očekuje se proglašenje nacionalnog parka, urađen je projekat. Na našoj teritoriji je početak sam Lazarev kanjon, prolazi se kroz njega, a zatim ide prerast Samar, i sve se dalje proteže prema Beljanici“, zaključio je planinar iz Zlota.
Na kraju pešačke avanture, pored same reke dočekaće vas restoran sa predivnom tradicionalnom hranom od koje bi izdvojili gulaš od četiri vrste mesa, kao i tradicionalne vlaške plašinte.
Ono gde ostaje žal, je to da nismo dobili dozvolu da uđemu u pećinu, i fotografijama zabeležimo lepote “Lazareve pećine”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
