Nije opravdano da učenici polažu i državnu maturu i prijemne ispite

Ukoliko toga nema, država, odnosno obrazovni sistem se na neki način izlaže riziku da ima i pobunu u trenutku kada se dogodi planirani početak mature. Slično se dogodilo u Hrvatskoj 2009. godine kada je politika naglo želela uvesti određene mere i onda je naišla na otpor učenika, te je pod pritiskom ušla u reaktivnu poziciju i odgodila primenu. Mislim da bi bilo mnogo bolje adekvatno pripremiti sve aspekte i onda planirano, uz upoznavanje učenika o celom postupku i sadržaju ispita, krenuti u mirniji početak tog vrlo osetljivog procesa – kaže za Danas Boris Jokić, psiholog, direktor Instituta za društvena istraživanja u Zagrebu i jedan od najcenjenijih obrazovnih stručnjaka u regionu, odgovarajući na pitanje da li je fer da sadašnji učenici trećeg razreda srednje škole još ne znaju pod kojim će se uslovima upisivati na studije.

Kada kažete da učenici treba da znaju na vreme, da li to znači da na početku srednje škole treba da znaju šta ih čeka na kraju, da li je to druga, treća godina…? Neki smatraju da bi na početku ulaska u obrazovni sistem morali znati šta ih očekuje na kraju.

– Vrlo je važno da postoje ispitni katalozi koji služe tome da se zna šta će se ispitivati na državnoj maturi. U njima je dato predviđeno gradivo, odnosno ono što se očekuje iz prvog, drugog, trećeg ili četvrtog razreda određenog predmeta. Ispitni katalog je taj koji određuje sadržaj ispita i bilo bi dobro da se on odredi četiri godine ranije, u smislu da se zna šta će se ispitivati na maturi. Nužno je imati kurikularna rešenja koja onda omogućuju izradu ispita. Takođe bi bilo vrlo, vrlo važno i to je moj savet Republici Srbiji, baždariti zadatke, odnosno standardizovati zadatke koji će se primenjivati na ispitima državne mature.

Šta to znači?

– Standardizacija ispitnih zadatka znači da se iz određenog pula zadataka, recimo iz matematike, zna koji zadaci imaju otprilike jednak kvalitet i da tačno ili netačno rešenje zadataka otprilike znači jednaku vrednost za učenika. Ako nemate standardizaciju ispitih zadataka izlažete se riziku da jedne godine imate ispit koji je lakši, druge koji je teži, a to može izazvati druge različite probleme. Osim standardizacije procesa, odnosno toga kako se odvija, mnogo važnije bi bilo standardizovati ispite, da se tačno zna šta ispituju, kako se zadaci ponašaju iz godine u godinu, kako bi kvalitet vrednovanja bio veći.

Mi se u ovom trenutku suočavamo sa situacijom da se završava projekat u okviru kojeg je trebalo sve pripremiti za uvođenje državne mature, a ministar prosvete obilazi visokoškolske ustanove i ubeđuje ih da prihvate rezultate mature prilikom upisa na studije. U Hrvatskoj je bilo istih problema. Koliko su se od početka uvođenja mature do danas stvari promenile i da li fakulteti priznaju državnu maturu kao ulaznicu na studije?

– Mali deo fakulteta u Hrvatskoj se odlučio da iskoristi svoju autonomiju i da uz državnu maturu organizuje svoje prijemne ispite, što ne znači da ne uvažavaju maturu. Oni uzimaju u obzir rezultate državne mature, ali imaju dodatnu proveru. To se od početka odnosilo na umetničke akademije. Vremenom su i neki drugi fakulteti odlučili da organizuju svoje prijemne ispite, neki su pak odustali od njih. Rekao bih da je proces državne mature trenutno u Hrvatskoj stabilan, to je proces kojim se Hrvatska može na neki način ponositi, ali takođe smatram da ne radi dovoljno na povećanju kvaliteta ispitnih zadataka. Naime, naše analize ispita često ukazuju da se u njima ispituje i reproduktivno, odnosno činjenično znanje, a ovi ispiti se mogu koristi kao vešt i vredan alat da se podigne nivo očekivanja od učenika, da ih pomaknemo ka nekim višim kognitivnim nivoima, da se od njih očekuje da se postave prema određenom zadatku, da donesu neke odluke, da problemski rešavaju zadatke. Mislim da bi to bila velika povratna vrednost ispita državne mature koja u Hrvatskoj nije u potpunosti iskorišćena.

Da li je fer da se učenik sprema za ozbiljan ispit kakav je državna matura i paralelno za prijemni ispit? Ne mislimo ovde na umetničke fakultete, već na primer, medicinu, prava…

– To je apsolutno neopravdano. Od 2010. u Hrvatskoj zagovaramo rešenje da visokoškolske ustanove treba da se oslone na ispit državne mature. Međutim, on mora biti kvalitetan, pouzdan, verodostojan i da daje dobre selekcione elemente. Većina ispita u Hrvatskoj to i daje. Prema našem iskustvu, organizacija dodatnih prijemnih ispita je, pre svega, vođena ekonomskim interesima visokoškolskih ustanova. Dakle, ne kvalitetom, već time da se u tom procesu uzme deo novca od budućih studenata. To smatram neetičkim delovanjem akademske zajednice, naročito znajući da je metrijski kvalitet tih prijemnih ispita često puno slabiji od ispita državne mature. Drugim rečima, radi se o reketu koji ne služi nikome, a najmanje služi učeniku. Ako imate organizaciju državne mature koja je na neki način centralizovana, da učenik polaže ispit u svojoj školi, to bi značilo da se neko iz Surdulice, Bečeja ili Kruševca može prijaviti za upis na neki od fakulteta Univerziteta u Beogradu, a da ne mora da dođe na taj fakultet. Osim antikoruptivnog delovanja, državna matura ima i taj element da ujednačava šanse pojedinaca, da omogućuje i onima koji nisu u mogućnosti, da pokušaju da ostavare svoje želje i snove. Ako se matura organizuje u školama, to uveliko smanjuje troškove pojedincima, omogućuje im da se prijave na veći broj fakulteta. Zamislite šta bi značilo da neko ide na šest prijemnih ispita u dva, tri različita grada.

Kod vas se mala matura tek uvodi, u Srbiji odavno postoji. Fakulteti upravo zbog toga što je mala matura kompromitovana nemaju poverenje u veliku maturu.

– Lično nisam zagovornik završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja. Postoje mnogo bolja rešenja nego što je jedan ispit na kraju osnovne škole. Da pojasnim. Vrlo je teško napraviti jedan ispit za opštu populaciju učenika. Naime, u Hrvatskoj u osmi razred oko 35.000 učenika i među njima postoje oni koji u matematici jedva znaju sabirati, oduzimati, množiti i deliti, ali postoje i oni koji su već sa 14 godina napredni matematičari. Kada svi ti učenici pristupe jednom ispitu, onda je to nerealno očekivanje. Nije moguće napraviti jedan ispit kojim će onaj koji jedva zna sabirati i oduzimati pokazati svoje minimalno znanje i da tim istim ispitom uspete selekcionisati one koji imaju napredna znanja u matematici. Mnogo bi bilo bolje na osnovnoškolskom nivou uvesti takozvano hibridno vrednovanje kojim se spoljašnji ispiti uvode od petog razreda osnovne škole, ali zajedno sa školskim ocenama. Na taj način biste mogli omogućiti nastavniku matematike u pojedinoj školi da, recimo, na polugodištu sam primeni ispit koji je standardizovan i napravljen u nekom centru po svim metrijskim karakteristikama. Na osnovu povratne informacije o uspehu konkretnog učenika u svom razredu nastavnik može uticati na njegovo učenje, može uticati na svoje podučavanje, može otkloniti pritisak roditelja na ocenu, jer neko može misliti da je Boris fenomenalan u matematici, ali vi možete reći da se u petom razredu to baš ne pokazuje. Ti rezultati mogu poslužiti objektiviziranju školskog ocenjivanja, što je vrlo važno i to može dati mnogo bolje informacije obrazovnom sistemu, kakav je, recimo, nivo iz matematike u petom razredu. Rešenje kada vi nešto merite samo u jednoj tački i to u trenutku kada osoba izlazi iz sistema, ima vrlo slabu povratnu informaciju i povratni učinak na učenika. Mnogo je bolji učinak ako je to kontinuirano i ako je to u samom procesu, takva vrednovanja i ocenjivanja su mnogo kvalitetnija.

U Hrvatskoj je bilo više incidenata tokom sprovođenja državne mature. Kako ste uspeli da povratite poverenje visokoškolskih ustanova u ispit?

– U tih 10, 11 godina bilo je situacija u kojima je došlo do kompromitacije procesa, međutim, to je uvek bilo na manjem nivou. Politika nije u potpunosti adekvatno reagovala na te slučajeve. Akademska zajednica i dalje maturu prihvata kao ispit koji im omogućuje na neki način jednostavniji pregled kandidata. Takođe čini mi se da je to vrlo važno u situaciji demografskog pada u Hrvatskoj, jer je sve manji broj studenata, kako je manji broj onih koji završavaju srednje škole. Stoga bi polaganje prijemnih ispita značilo i manje kandidata. Drugim rečima alokacijom da učenik može odabrati više opcija i odabirom i upisom na treću, četvrtu ili drugu opciju, to zapravo služi i visokoškolskim ustanovama.

U Srbiji se očekuje da će fakulteti koji nemaju dovoljan broj studenata i koji ne mogu da popune ni budžetsku kvotu, prihvatiti rezultate mature kao osnov za upis studenata, dok će oni koji su popularni tražiti dodatne prijemne ispite.

– To je moguće i ne treba ići mačem prema takvim idejama. Međutim, treba otvoreno reči, barem u Hrvatskoj, prijemni ispiti ni po čemu nisu kvalitetniji od ispita državne mature, niti bi bilo opravdano da ispituju nešto što učenici nisu učili. Takođe treba jasno reći da oni služe većinom da se adresira neka nesigurnost koju ima akademska zajednica, a s druge strane, da se osiguraju sredstva.

I fakulteti i srednjoškolski profesori u Srbiji imaju zamerke na rešenje da svi učenici rešavaju iste testove na državnoj maturi, a školuju se po različitim programima i nemaju isti fond časova iz predmeta koji će se polagati.

– Svako rešenje ima i pozitivne i negativne strane. Veoma je važno da za sve učenike koji mogu da se upišu u visoko obrazovanje ispiti odražavaju zajedničke ishode onoga što se učilo u svim tim profilima. Veliki se problem javlja kod određenih ispita na kojima postoji značajna razlika u fondu časova. To je, recimo, slučaj sa matematikom jer je nedeljni fond časova u nekim strukovnim i gimnazijskim programima od dva do šest časova.To je bio jedan od osnovnih razloga zašto su u Hrvatskoj uvedena dva nivoa ispita iz matematike. Međutim, hrvatska obrazovna politika je načinila jednu grešku na koju uporno ukazujemo, a to je da je omogućila učenicima prirodno-matematičkog smera gimnazija koji imaju pet ili šest časova matematike nedeljno da polažu osnovni nivo matematike i time završavaju svoje srednjoškolsko obrazovanje. Drugim rečima, onima koji su itekako imali puno matematike omogućila je da završe školu rešavanjem ispita koji je rađen po onima koji imaju dva ili tri časa matematike. To je pogrešno i to Hrvatska u ovih 10, 11 godina nije uspela ispraviti.

U intervjuu Danasu početkom 2017. godine na pitanje na šta bi prosvetna vlast u Srbiji trebalo da obrati pažnju pri uvođenju državne mature rekli ste da je „važno jasno odrediti čemu služe ti ispiti, osigurati finansijska sredstva, nezavisnost infrastrukture koja izrađuje i sprovodi ispitivanje, saglasnost škola i akademske zajednice, te jasnu političku volju da se ispiti uvedu. Rekli ste da se radi „o važnoj, korisnoj i skupoj igrački koja se nažalost može okrenuti protiv vas“. Mislite li i danas to?

– Baš kao i tada mislim da je ključno da ceo proces treba dobro pripremiti, upoznati detaljno sa svim roditelje, učenike i nastavnike, osigurati punu podršku visokoškolskih ustanova i imati obezbeđena sredstva. U tom procesu će se javiti brojne nedomice, ali ako je dobro osmišljena matura može delovati antikoruptivno, povećati jednakost unutar obrazovnog sistema i uticati na bolji izbor kandidata za studije. Međutim, ako se proces počne kompromitovati od početka, može doneti više štete nego koristi.

Prag znanja

Treba li da postoji prag znanja na državnoj maturi. Sada učenik na maloj maturi može da ima nula poena i da smatra se da je završio osnovnu školu.

– Što se tiče funkcije državne mature nakon srednjoškolskog obrazovanja koja je selekciona i kvalifkaciona, apsolutno je nužno da svi obrazovni sistemi imaju prag i da se taj prag godinama diže, a ne da se spušta. Naša očekivanja od mladih ljudi bi trebalo da budu takva da su realistična, ali da su i visoka, a ono što im sigurno trebalo osigurati su vaspitno-obrazovna rešenja kojima će moći ostvariti svoje potencijale. Sistemi koji ruše kriterijume, oni koji ih potpuno anuliraju, nemaju budućnosti.