Nije postojao plan za uklanjanje muslimana

Na suđenju oficirima Vojske Republike Srpske optuženim za genocid u Srebrenici, prvi svedok odbrane Momčilo Krajišnik tvrdio je juče pred Haškim tribunalom da vođstvo RS tokom rata u BIH nije imalo plan da ukloni muslimane s teritorija koje je smatralo srpskim.
– Takav plan nije postojao, rekao je Krajišnik, koji svedoči u odbranu prvooptuženog Vujadina Popovića, koji je u vreme obuhvaćeno optužnicom u leto 1995. bio načelnik za bezbednost Drinskog korpusa VRS.

ODBRANA: U Srebrenici nije bilo genocida

Odbrana penzionisanog pukovnika VRS Vujadina Popovića, prvooptuženog za genocid u Srebrenici, tvrdila je juče pred Tribunalom da će dokazati da u leto 1995. VRS nije počinila genocid nad srebreničkim muslimanima. „Odbrana ne osporava da je veliki broj muslimanskih muškaraca – koji još nije utvrđen – ubijen u Srebrenici. Snažno, međutim, negiramo da je taj zločin bio genocid i da su VRS i MUP RS ubili više od 8.000 muslimana. Taj broj je mnogo i nepotrebno uvećan i preteran da bi bili zadovoljeni uslovi za genocid, rekao je u uvodnoj reči Popovićev branilac Zoran Živanović.

Tadašnji predsednik Skupštine RS, Krajišnik je pred Tribunalom prvostepeno osuđen na 27 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti nad muslimanima i Hrvatima u BIH 1992. On je uložio žalbu i u pritvoru Tribunala, u kojem je od 2000. godine, očekuje pravosnažnu presudu.
Dok ga je ispitivao Popovićev branilac Zoran Živanović, Krajišnik je posvedočio da, nasuprot tvrdnjama optužbe, u maju 1992. Skupština RS nije usvojila šest strateških ciljeva među kojima je prvi bio „razdvajanje“ Srba „od druga dva naroda u BIH“, a treći „uklanjanje Drine kao granice“ između Srbije i RS.
– Nije nam namera bila da usvojimo to kao zaključak koji nas obavezuje, nego samo da dobijemo podršku poslanika i nastavimo pregovore, napomenuo je Krajišnik, tvrdeći da „ne zna“ kako je šest strateških ciljeva kasnije objavljeno u službenom glasniku RS.
Razdvajanje naroda, kako je posvedočio Krajišnik, „bilo je u skladu s predratnim Kutiljerovim planom“, odnosno značilo je da „Srbi dobiju konstitutivnu jedinicu unutar BIH“.
– To je bio kompromis između težnje Muslimana i Hrvata za nezavisnošću i naše namere da ostanemo u Jugoslaviji. To rešenje apsolutno je isključivalo premeštanje naroda, izjavio je Krajišnik. Kako je rekao, neki od tih ciljeva, poput priznavanja RS i utvrđivanja koridora između Banjaluke i Srbije, bili su ispunjeni na pregovorima u Dejtonu, dok drugi nisu, na primer izlazak RS na more.
Dejtonskim sporazumom, posvedočio je Krajišnik, predviđeni su i specijalni odnosi BIH sa Srbijom i Hrvatskom, čime su Drina, s jedne, i Una, s druge strane, „psihološki“ ukinute kao granice na korist svih građana koji iz države u državu prelaze s ličnom kartom.