Nije samo bivša vlast kriva

Naime, ona naglašava da je u VSS nedavno došlo do personalnih promena samo kad se radi o članovima po funkciji – predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, kao i da još manje personalne promene postoje u DVT, jer su promenjena samo dva poslednja funkcionera, dok je republički javni tužilac ostao isti.

– Ostali članovi ova dva tela – sudije i tužioci – ostali su isti. Ako bi se regresni zahtev usmerio samo na raniju ministarku i neke ranije funkcionere u Ministarstvu pravde, a ne na sve ranije i sadašnje članove VSS i DVT, radilo bi se više o osveti nego o regresnoj tužbi. Tako da nisam sasvim sigurna da li je ova izjava ministra data na osnovu dovoljnog promišljanja, koliko je ona odista ozbiljna, da li je ministar svestan koje odluke i od koga moraju biti donesene da bi se ovakve regresne tužbe podnele, kakve su teškoće vezane za dokazivanje, ili je, pak, izjava bila sračunata samo na to da se zadovolji auditorijum – kaže Rakić Vodinelić.

Prema njenim rečima, ministar pravde najpre bi morao imati na umu to da regresnu tužbu za naknadu štete koju je isplatila Srbija može da podnese samo država, a ne on, niti ministarstvo na čijem je čelu.

– Dakle, da bi do regresne tužbe došlo, odluku o tome treba da donese Vlada, a eventualnu tužbu radi naknade štete podnosi republički javni pravobranilac, i to su subjekti koji bi mogli punovažno inicirati postupak radi naknade štete protiv ranijih funkcionera Ministarstva, kao i članova VSS i DVT – kaže sagovornica Danasa.

Međutim, ona objašnjava da je u ovom slučaju potrebno razlikovati nekoliko nivoa odgovornosti, te da se kao prvo postavlja pitanje da li postoji odgovornost za naknadu štete na strani tadašnjeg saziva Narodne skupštine zato što je donela zakone koji su omogućili opšti izbor i reizbor sudija, sporan sa stanovišta Ustava Srbije. No, ona naglašava da naš pravni poredak ne sadrži odredbu po kojoj bi tadašnji saziv Skupštine, kao ni tadašnji poslanici, morali odgovarati za naknadu prouzrokovane štete.

Drugo pitanje, kaže ona, tiče se odgovornosti za naknadu štete ranije ministarke pravde i eventualno i nekih drugih funkcionera tadašnjeg sastava Ministarstva pravde.

– Kad je u pitanju odgovornost ministra ili drugog visokog javnog službenika može se ispitivati ne samo njihova politička, već i pravna odgovornost. Politička odgovornost je drugačija od pravne, jer za razliku od pravne ne mora počivati na krivici. Politička odgovornost se „sankcioniše“ bilo podnošenjem ostavke, bilo smenom sa položaja ili gubitkom na izborima, i ona ne isključuje pravnu odgovornost: ako ima osnova, i lice koje je pretrpelo političku „sankciju“ može podlegati svim oblicima pravne odgovornosti – građanskopravnoj, disciplinskoj, krivičnopravnoj, prekršajnoj – kaže Rakić Vodinelić i dodaje da bi ministar mogao da bude odgovoran za naknadu štete ako se dokaže da je do štete došlo usled njegovih radnji ili propuštanja, ali da treba dokazati da je šteta prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom.

Na kraju, profesorka Rakić Vodinelić navodi da je treći nivo odgovornost članova nezavisnih i samostalnih tela, kakva bi morala biti VSS i DVT, koji su neposredno odlučivali o reizboru sudija i zamenika javnih tužilaca.

Sudije i tužioci se bave sobom

Rakić Vodinelić kaže da se tri godine posle reforme pravosuđa ništa bitno nije promenilo. „Poverenje u sudije i tužioce je nisko. Potreban broj sudija i tužilaca nije izračunat primenom uobičajenih merila. Najavljena je promena mreže sudova, ali još nije sprovedena, iako je prošlo više od godinu dana od kada je aktuelni ministar dao obećanje da će se mreža sudova promeniti. Sudije i tužioci se još uvek više bave samim sobom nego rešavanjem svakodnevnih problema građana. Neefikasnost sudskog postupka dokaziva je i dokazana velikim brojem presuda Evropskog suda za ljudska prava kojima je Srbija osuđena na naknadu štete usled neopravdano dugog trajanja postupka“, kaže sagovornica Danasa.

Novi manipulatori

– Posle odluke Ustavnog suda da se sve neizabrane sudije i tužioci ponovo reintegrišu, VSS i DVT, tada u delimično izmenjenom sastavu, nisu učinili ništa da ispitaju osnovne uslove za izbor i reizbor sudija i da, eventualno, pokrenu postupke razrešenja. I među onima koji su bili reizabrani 2009. bilo je sudija i tužilaca koji uslove ne ispunjavaju, ima ih i danas među onima čiju je reintegraciju naložio Ustavni sud. I jedni i drugi su bili osnov za političku manipulaciju. Ono što se promenilo jeste manipulator, a to je uvek onaj koji je na vlasti, kad je naše, i ne samo naše, pravosuđe u pitanju – kaže Rakić Vodinelić.