Nije se sudilo i presudilo genocidnoj politici

I tako, godina za godinom prolazi u bolu i sjetom na stradanja, agonija se nastavlja i nastavit će se, jer nije se sudilo i presudilo politici ubijanja i razaranja – kaže za Danas Nesib Mandžić, jedini preživeli svedok poslednjih pregovora sa ratnim zločincem Ratkom Mladićem, u hotelu Fontana, u Bratuncu, na današnji dan, pre tačno 23 godine. Nakon tih navodnih pregovora sa nasumice odabrane tri izbeglice, Bošnjaka, od strane pripadnika holandskog bataljona, za koji su svi zarobljenici, pa i sagovornik našeg lista, bili uvereni da će ih spasiti od krvnika Ratka Mladića i njegove vojske, usledio je genocid, nezapamćen masakr na evropskom tlu još od Drugog svetskog rata.

Sagovornik Danasa, Nesib Mandžđić, bio je učitelj i direktor osnovne škole u Srebrenici. Odabran je da zajedno sa Ibrom Nuhanovićem i Ćamilom Omanović sedne za sto sa Ratkom Mladićem i njegovim krvnicima i navodno pregovora o sudbini hiljade Bošnjaka koji su odmah potom brutalno pobijeni. Već je postala čuvena i istorijski tragična Mladićeva rečenica sa tog sastanka, upućena upravo sagovorniku našeg lista: „Nesibe, u vašim je rukama sudbina vašeg naroda, ne samo na ovim prostorima.“ Na Mandžićevu primedbu da on nije pravi predstavnik hiljada srebreničkih muslimana – koji su u tom trenutku utočište potražili kod baze UNPROFOR-a u obližnjim Potočarima – Mladić je uzvratio: „To je vaš problem, dovedite predstavnike koji mogu obezbediti predaju oružja i spasiti vaš narod.“

Nesib je preživeo genocid. Nažalost, osam hiljada muškaraca, među kojima su bili i dečaci i starci, nisu, kao i dvoje svedoka sa tog susreta sa Mladićem. Ćamila je umrla od srčanog udara posle susreta sa krvnikom, a Ibro je ubijen.

– Režim Slobodana Miloševića počeo je u Srbiji 1987. da proizvodi iracionalni strah, iracionalni strah se pretvorio u mržnju prema drugima, mržnja je prerasla u nasilje, nasilje u etničko čišćenje, a etničko čišćenje u genocid. U Srbiji, nažalost, na političkoj sceni je vrlo malo savjesnih i svjesnih ljudi da je u Bosni i Srebrenici izvršen genocid, s druge strane veliki broj građana Srbije iskreno žali za stradanjima u Bosni i genocidom u Srebrenici – ističe za Danas Nesib Mandžić, tačno 23 godine od kada se gledao oči u oči sa Mladićem, a na dan kada se u Potočarima obeležava godišnjica srebreničkog genocida i kada niko od srpskih zvaničnika ponovo neće biti prisutan. Da njima tamo nije ni mesto sve dok negiraju ili opravdavaju genocid, jer se na taj način umesto da odaju počast žrtvama, zapravo brutalno podsmevaju masakru, stičući čak i političke poene, godinama im daju do znanja porodice žrtava.

– Znamo da su Srbiji i danas u institucijama i na pozicijama odlučivanja ljudi koji su bili poslušnici izbezumljene politike Slobodana Miloševića, tako da naslijeđe Miloševića ne dozvoljava priznavanje genocida i ratnih stradanja. Taj sistem je proizveo i Ratka Mladića, da je jula 1995. Mladić bio odsutan, u ime te politike genocid bi izvršio drugi general ili oficir – ističe Nesib Mandžić za Danas.

On navodi da je sud za ratne zločine sudio pojedincima koji su počinili najteže oblike zločina, ali i da taj sud nije sudio i presudio politici.

– Tako da su se ideolozi i kreatori politike „izvukli“, a i dalje samo drugim metodama pokušavaju praviti regionalnu nestabilnost i opštu zebnju građana – zaključuje sagovornik našeg lista.

Danas se navršava 23 godine od srebreničkog genocida. Taj najveći zločin od Drugog svetskog rata počinila je Vojska RS pod komandom Ratka Mladića, koji je tek u novembru prošle godine osuđen na doživotnu robiju. Ovaj ratni zločinac se najpre krio 16 godina u Srbiji, da bi 2011. godine bio uhapšen i isporučen Haškom tribunalu. Osim Mladića, za genocid su pred tim sudom osuđeni brojni oficiri Vojske RS, sa kojima su utvrđene čvrste veze sa tadašnjim vlastima u Srbiji.

Istovremeno, država Srbija je jedina država na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, dok pred sudovima u Srbiji nije doneta nijedna presuda u kojoj je zločin u Srebrenici kvalifikovan kao genocid. Od dvehiljadite godine i petooktobarskih promena, nijedna vlast, pa ni ona koja se nazivala demokratskom i proevropskom nije priznala da se u Srebrenici dogodio genocid, a umesto toga postoji kontinuitet na nivou države, crkve i ogromnog dela kulturne elite koji ne samo da ga poriče već se upinje i da ga opravda.