Cene akcija na berzama u Aziji juče su opadale posle objave prvog umanjenja kreditne sposobnosti Sjedinjenih Država koje je potreslo međunarodni finansijski sistem i uvećalo slutnje da svetska privreda slabi. Nafta i dalje gubi na ceni i juče se prodavala za nešto manje od 84 dolara za barel, što se objašnjava očekivanjima ulagača da će slab svetski ekonomski rast sniziti potražnju. Dolar je niži u odnosu na jen i evro.
Na azijskim berzama, hongkonški indeks Han Seng juče je pao za 3,8 odsto, isto koliko i južnokorejski Kasapi. U Tokiju, indeks Nikei 225 izgubio je 2,2 procenta. Prema jučerašnjim prognozama, indeks Dau Džons na njujorškoj berzi trebalo je da padne za 2,3 odsto i S&P 500 za 2,6 procenata. „Nije smak sveta, ali tako izgleda“, rekao je hongkonški analitičar Fransis Lun.
Akcije banaka su pod senkom strahovanja da bi finansijski sektor mogao da se suoči s teškim gubicima zbog jačanja dužničke krize u Evropi. Industrijska i komercijalna banka Kine, najveća banka na svetu po tržišnoj vrednosti, juče je izgubila 4,2 odsto. Istovremeno, jačanje jena koji čini japanske proizvode skupljim, snažno je pogodilo izvozni sektor zemlje. Akcije grupacije Hitači pale su četiri odsto. Soni je izgubio 3,8 odsto a Mazda Motor 3,1 procenat. Agencija Standard i Purs umanjila je u petak kreditni rejting obveznica SAD na AA+ sa vrhunskih AAA, čime je zadala još jedan udarac poverenju u američku ekonomiju koja se upinje da se oporavi od krize.
U težnji da spreče širenje panike na finansijskim tržištima, zvaničnici Grupe sedam najrazvijenijih država izdali su u nedelju uveče saopštenje u kojem kažu da su spremni da preduzmu sve potrebne mere za podršku finansijske stabilnosti i rasta.
Naglo poboljšanje za Italiju i Španiju
Brisel – Troškovi pozajmljivanja, odnosno kamate na obveznice Španije i Italije, naglo su juče pali posle objave Evropske centralne banke (ECB) da će intervenisati na tržištima podrškom obveznicama tih dveju država. Kamata na italijanske obveznice koje dospevaju za deset godina pala je na početku jučerašnjeg trgovanja za 0,44 odsto, odnosno na 5,56 procenata, dok je odgovarajuća stopa španskih obveznica skliznula za 0,66 odsto na 5,38 procenata.
Porast sumnje u mogućnost Španije i Italije da se nose sa visokim dugovima i njihov neubedljiv ekonomski rast gurnuli su cenu zaduženja na preko šest procenata prošle sedmice – što je stopa koja se smatra dugoročno neodrživom za treću i četvrtu najveću privredu evrozone. Akcije na milanskoj berzi takođe su juče porasle, posle rekordnih padova prošle sedmice. Beta-AP
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
