Nije sporno samo kašnjenje dodeljivanja pete frekvencije: Zašto nema obrazloženja odluka o Pinku, Hepiju, Prvoj i B92?

Sem što još nema odluke o petoj frekvenciji, sporan je i prethodan konkurs na kome su dozvole za nacionalnu pokrivenost dobile televizije Pink, Hepi, B92 i Prva. REM se još uvek nije zvanično oglasio sa obrazloženjem po čemu su baš ovi emiteri zaslužili frekvenciju, s obzirom da prednjače po broju prekršaja za koje ih je taj isti REM opominjao i kažnjavao.

To su razlozi zbog kojih stručna javnost smatra da su frekvencije dodeljene po političkom ključu, a da je REM samo produžena ruka vlasti. Uostalom, i njeni predstavnici, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, otvoreno izražavaju prezir prema televizijama i uopšte medijima Junajted grupe.

Zoran Gavrilović, istraživač BIRODI-a, kaže za Danas da što se tiče ispunjenosti uslova televizija koje su dobile nacionalnu frekvenciju, ne zna šta je prepreka da REM na mesečnom nivou u formi podataka ne izbacuje procente ispunjenosti programa.

– Što se tiče protesta N1 i Nove S, svako ima pravo da ukazuje na kršenje procedure. Zabrinjavajuća je bila reakcija članice Saveta REM-a Višnje Aranđelović koja je ovaj postupak nazvala glupim. To je na nivou „ocena“ koje daje predsednica Saveta REM-a, i urušava integritet ovog tela, jer se od članice Saveta REM-a očekuje stručna ocena, a ne politička – da li ovaj protest ima veze sa političkom agendom presednika Republike i vladajuće SNS – ukazuje Gavrilović.

Za razliku od Aranđelović, njena koleginica iz Saveta REM-a Judita Popović je protest N1 i Nove S ocenila kao dobar potez. Na pitanje Danasa kako bi izgledala medijska scena Srbije bez ovih televizija, Popović je rekla – veoma bolesno i depresivno.

Biljana Stojković, kopredsednica Zajedno, ističe da je medijski mrak u Srbiji dubok, i da svega nekoliko medija, među kojima su N1 i Nova S, uspeva da plasira informacije koje bi režim da sakrije.

– Ja ne znam kako će biti moguće obaveštavanje među nama, „zabranjenim“ građanima, ukoliko nam se ukine i taj kanal komunikacije. Preko društvenih mreža koje su zatrpane svakakvim đubretom? Verovatno bismo morali da se vratimo na reči od usta do usta, švercovane novine iz Crne Gore, ili tajne radio stanice koje će policija loviti po gradu. Nije ovo više podsećanje na devedesete. Ovo jesu devedesete na steroidima – poručuje naša sagovornica.

Advokat Miloš Stojković istakao je da je rok za dodelu pete nacionalne frekvencije definitivno istekao i da je ono što radi REM kao kad bi fudbalski sudija rekao da se posle dva poluvremena igra još nekoliko.

Stojković, koji je bio punomoćnik Nove S i N1, kaže “sa 100 odsto sigurnosti” da je poslednji konkurs identičan prethodnom konkursu, na kom su dodeljene četiri nacionalne frekvencije.

On je rekao da nije tačna izjava predsednice Saveta REM-a Olivere Zekić da po Zakonu o upravnom postupku ne postoji rok za rešavanje predmeta o dodeli pete dozvole za televizijsku frekvenciju s nacionalnom pokrivenošću.

Kako kaže, taj zakon uopšte nije primenjiv na ovu situaciju, već Zakon o elektronskim medijima. “Evidentno je da je rok istekao”, naglasio je Stoković.

Međutim, Olivera Zekić to negira.

– Zakon o elektronskim medijima ne predviđa rok za donošenje odluke već samo rok za objavu odluke i on je najkasnije u roku od 15 dana od dana donošenja odluke. Iz tog razloga se primenjuje rok iz člana 145. Zakona o opštem upravnom postupku i to duži rok jer je postupak višestranački, zahteva održavanje javnih razgovora, obilazak prostorija podnosilaca prijava itd. Evidentno je da početak roka od 60 dana ne može da se računa prema odredbama ZUP (što bi bio od podnošenja prijave) jer samo podnošenje prijava traje minimum 60 dana, a Zakon o elektronskim medijima predviđa koje sve radnje treba da budu sprovedene posle podnosenja prijava. Zakon čak nalaže da se za nepotpune prijave mora dati rok od sedam dana za dopunu iste – ukazuje Zekić citirajući odredbe zakona, međutim, i dalje bez odgovora kada će peta nacionalna frekvencija biti dodeljena.
Naša sagovornica dalje navodi da se član 83. Zakona o elektronskim medijima odnosi na izdavanje dozvole na zahtev pružaoca medijske usluge, a ne na izdavanje dozvole na osnovu javnog konkursa.

– Na javni konkurs se odnose odredbe članova 92-98. Zakona o elektronskim medijima s tim da se postupak iz člana 98. sprovodi kada je u pitanju produženje dozvole izdate na javnom konkursu, ali i tu postoji izuzetak predviđen članom 88. da se zahtev podnosi najkasnije šest meseci pre isteka roka važeće dozvole – poručuje Zekić.