„Nije tačna tvrdnja Stojčića“: Doktor sa Šumarskog fakulteta o tome zašto Grad mora da obustavi radove na Savskom nasipu

Nije tačna tvrdnja gradskog urbaniste Stojčića, koji je pokušao da objasni građanima okupljenim na protestu, da postoji sloj zemljišta na nasipu koji može da se kopa zarad provlačenja instalacija, kaže za Danas doktor biotehničkih nauka sa Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković, predsednik resornog Odbora za zaštitu životne sredine Narodne stranke.

– Nasuti objekti koji se koriste kao barijera za akumuliranje vode ili odbranu od velikih voda ne smeju se prokopavati jer su sagrađeni po specifičnim pravilima. Za gradnju se najčešće koriste materijali kojih ima u blizini, glinovito-peskovita zemlja, sa najmanje 30 odsto sadržaja gline. Svi nasipi se kod nas grade sabijanjem zemlje sloj po sloj, po standardizovanom principu, dok ne postanu nepropusni za vodu. Onog momenta kada raskopate nasip, makar i metar širine, poremetili ste te uslove i ako samo zakopate, misleći da ste vratili u prvobitno stanje, vi pravite put za vodu. Kada voda jednom probije u središte nasipa, on se bukvalno rastapa, kao kocka šećera u čaju. Vrlo brzo postaje žitka masa koju voda raznese na nekoliko desetina metara pod hidrostatičkim pritiscima koji su veliki u momentima poplava i tu više nema nikakve intervencije, ne možete da preduzmete gotovo ništa, objašnjava Anđelković.

On dodaje da nasipe od vode čuva i niska vegetacija, travni pokrivač po kosinama koji svojim korenovim sistemom učvršćuje tu površinu, vezuje materijal i ne dozvoljava da ga voda oštećuje sa površine.

– Ako se poremeti zbijenost i još uništi pokrivač od trave, vi ste oslabili nasip. Jasno je da ta vegetacija ne može da se uspostavi za kratko vreme i da se korenov sistem toliko uveže da opet učvrsti taj materijal, da ga štiti, a nećete postići tu zbijenost zemljišta koja se radi mašinama koje se koriste prilikom gradnje nasipa. Zato ono što je urbanista Stojčić pokušao da objasni, da je nasip zapravo u središnjem delu onoga što mi vidimo, da postoji sloj od metar i dvadeset koji sme da se kopa, nije tačno. Najpre zbog vegetacionog pokrivača, ta mogućnost ne postoji, objašnjava Anđelković. On navodi i primer da su Srbijavode pre nekoliko godina utrošile 10 miliona dinara samo da saniraju rupe od jazavaca na nasipu na Dunavu kod Kladova.

– Tu ne postoji jednostavno rešenje, ne može da se injektira glina ili beton u rupe, nego se ruši čitav deo nasipa i ponovo se gradi. Srbijavode su tada znale da mora da se radi na taj način, a u Beogradu dozvoljavaju da se nasip prokopava i da se ubacuju plastične cevi od 30 centimetara širine, preko kojih nasip ni ne može da se sabija, poredi Anđelković. On pojašnjava da su svi vodotoci prvog reda i svi hidrotehnički objekti, u koje spadaju i regulacija reka i nasipi, pod jurisdikcijom Srbijavode.

– Stojčić je rekao da su Srbijavode prenele nadležnost na gradski Sekretarijat za urbanizam, verujem da je to administrativno moguće, ali i pored toga bi Srbijavode morale da imaju konstantan nadzor nad svim što se radi na tom delu reke. Drugo, nisam uopšte ubeđen u poznavanje materije tih ljudi koji sede u Sekretarijatu, iz onoga što sam mogao da čujem. Moguće da i tamo postoje ljudi sa Građevinskog fakulteta, sa hidro smera, koji znaju te stvari, ali se onda postavlja pitanje zašto ćute i dozvoljavaju sve što se dešava. Ali stvari koje sam čuo od urbaniste Stojčića, koji meša pojmove, su me zabrinule. To je meni lično pokazale da se on ne razume dovoljno dobro i mislim da će pogrešiti kako god reši osim ako ne obustavi radove, kaže Anđelković. Kako pojašnjava, postoje drugi načini da se sprovedu instalacije a da se nasip ne dovede u pitanje.

– Ove cevi mogle bi da se instaliraju na nasipu, pa da se tu napravi jedno uzvišenje, da se zatrpaju zbog smrzavanja, i to ne bi bilo veliko opterećenje za nasip. Postoji mogućnost da se to uradi tako što se provuku instalacije ispod nasipa, to nije nepoznato u praksi. Ali je taj način skup, pa ga zbog toga verovatno izbegavaju. Takođe, postoji mogućnost da se obiđe taj deo, postoji prema toplani viši teren gde nema nasipa, može tu da se prođe, pa da se vodovi sprovedu prema koritu reke. Samo treba da se pomere par stotina metara dalje. Zašto su oni zacrtali da baš na ta tri mesta prokopaju nasip stvarno nije jasno, ali iskreno mislim da je u pitanju neznanje i da neko misli da to tako može, da tako treba, da je tako najjeftinije i hajde tako da se uradi, zaključuje Anđelković.

Zabranjena gradnja i saobraćaj

Gradnja na nasipu takođe ne sme da se dozvoli. Put na nasipu mora da bude isključivo u svrhu održavanja, a ne da se koristi kako ko hoće. Drugo je kada se grade nasipi, i kada preko njih ide javna saobraćajnica, onda je to dodatno opterećenje u proračunu uneto, a nasip se sabija tako da može da izdrži taj pritisak. Na Savskom nasipu to nije slučaj, on je napravljen sa skroz drugom namenom, kasnije je asfaltiran put da bi mogla vozila za održavanje da prelaze samo da bi obezbeđivala održavanje nasipa. A on se danas koristi kao javna saobraćajnica, tamo prolaze kamioni, sa po više od 30 tona nosivosti. To izaziva ozbiljna sleganja , što bi, ako bi se desila poplava, moglo da dovede do urušavanja nasipa, objašnjava Anđelković.