Nije to nacionalizam, nego Vučićizam

Publika se smejala dok su na video bimu promicale Koraksove karikature. Pljeskala kad je Branislav Guta Grubački osnivač Novog optimizma najavio Koraksa, dobitnika priznanja, zatim kad je Ivan Čolović obrazložio zašto mu je ono pripalo, kada je pročitan tekst Dušana Petričića o njegovom kolegi i prijatelju.

Publika se smejala i dok je slušala Koraksova kazivanja u filmu Igora Gala koji je premijerno prikazan, a pogotovo je aplaudirala kad se pojavio Koraks lično i kad su učesnici diskusije iznosili oštroumna i duhovita zapažanja potaknuta njegovim karikaturama- – Branka Prpa, Ivan Čolović, Mijat Lakićević, Igor Galo, a komentare je imao i sam lauerat.

Međutim, daleko od toga da je atmosfera u CZKD-u bila u duhu optimizma, već pre osećaja, zajedništva u crnohumornim konstatacijama glede naše stvarnosti i podsećanja na to, kako je Branka Prpa rekla, a Koraks nam uvek jasno i nacrtao „da je loša beskonačnost nešto što nam se ponavlja“.

Ima li ipak nade i hoće li, kako je Koraks rekao, karikaturisti u budućnosti imati mnogo posla, pitao je Ivana Čolovića moderator diskusije Željko Bodrožić.

„Ja bih tu verovao Koraksu“, bez dvoumljenja se složio Čolović, dok je što se tiče nade bio oprezan.

– Kao neki novi optimista, verujem da nade ima a da li će se ona ostvariti, da li Srbija u budućnosti neće toliko ličiti na Koraksove karikature, to ne možemo znati“, konstatovao je. Čolović je onda podsetio da je naslov tribine „Nacionalizam i populizam u Koraksovim karikaturama“, te da je stoga kao dobar đak razmišljao o tome i zaključio da opravdano možemo reći da je Koraks svojim karikaturama na ove pojave u Srbiji reagovao.

– Zahvaljujući njegovim karikaturama mi vidimo kako i u kojim oblicima se javlja nacionalizam i populizam u Srbiji. Ali ono što je važno jeste da Koraks nije ilustrator ideja, nego on nama svojim karikaturama nudi nešto što se nekad zvalo studije karaktera.

Mi vidimo da nacionalizam i populizam počiva na određenoj vrsti ljudi, određenim karakterima, određenim tipovima. NJegove glavne ličnosti, od Miloševića preko Šešelja, Tadića, Mire Marković, do Vučića su ideološko – politički skoro iste. Sve vam je to varijanta nacionalizma i populizma. Ali, ako ih posmatrate kao ljude videćete da su to veoma različite ličnosti, da ih je Koraks predstavio, kao posebne slučajeve. Potpuno ih je individualizovao. To se vidi na njegovim slikama gde je predstavio glavne junake naše scene već 30 godina. Svi su oni ideološki manje više isti ali karakterno su to različiti svetovi, međusobno suprotni,“ konstatovao je Čolović , pa nastavio:

„Eto, videli smo kako je Koraks prikazao Miloševića kao autistu, čoveka koji živi u distanci od realnog sveta. I, do toga je, kako je i sam Koraks rekao, došao slučajno – tako što mu je jednom crtom zatvorio oči i dobio na taj način pravog Miloševića – potpuno zatvorenog u sebe, introvertnog tipa.

Ali, kad pogledamo kako je Koraks predstavio Vučića danas ,vidimo, da je to antipod Miloševiću. Jer, mi tu vidimo jednog potpuno ekstrovertnog čoveka, koji nije pri sebi, nije kod sebe, nije kod kuće, on je neprekidno u svetu – on je neprekidno multipliciran, on je među nama. On je naš šef parade. On je na svim inauguracijama, na svim promocijama.Čudi me da nije i ovde da nas pozdravi i da kaže : „Evo, svaka čast!“, kazao je Čolović, pogledavši , za svaki slučaj malo bolje po sali, što je dodatno razgalilo prisutne.

Potom je publici pojasnio kojim likovnim sredstvima se Koraks poslužio da bi dočarao srž Vučićevog karaktera:

„Dao mu je izbuljene oči. Za razliku od zatvorenog Miloševića, sa sklopljenim očima, bez očiju, ovaj je buljav. Onda se dobija taj smisao – čoveka, čije su oči iz orbite izišle. One su ispred njega. Naročito se to u ovim poslednjim karikaturama izrazito pojavljuje, taj ekstrovertni, napadni, među nas ubačeni Vučić. Naš šef. Naš genije…. Ne možemo reći da je to nacionalizam. To ne. To je Vučićizam. To je on. Mi sada živimo u tom znaku, zaključio je Ivan Čolović deo svog izlaganja.

Mijat Lakićević, koji je s Koraksom prijatelj 40 godina je istakao da je zadivljen njegovim karikaturama zato što su one poziv na slobodu, ali i Koraksovom radoznalošću da ih pravi za, recimo Ekonomsku politiku, jedne od prvih nezavisnih medija ovde.

U vezi s ovim poslednjim, zanimljiva je bila i Koraksova opaska u filmu koji je Galo, snimio pre sedam godina na otoku Braču. Tamo se maestro karikature godinama odmara u svojoj kući, ali i radi. Tako, u filmu Koraks priča da mu za posao, dok je tamo nedostaju televizija B92 i Studio B iz čijih vesti crpi inspiraciju. Tad se publika isto smejala, ali s gorčinom.