Nijedan lek ne smanjuje smrtnost od korone

Istraživanje, koje još uvek nije prošlo pir-rivju, obuhvatilo je preko 11.000 pacijenta lečenih u 30 različitih zemalja, ispitujući dejstvo remdesivira, hidroksihlorokina, lopinavira i interferona na obolele od korona virusa, odnosno postavljajući pitanje koliko primena nekog od ovih lekova pojedinačno ili u kombinaciji utiče na smrtnost, upotrebu respiratora i dužinu boravka u bolnici.

– Rezultati ukazuju da … (ovi lekovi) imaju malo ili nimalo uticaja na … smrtnost i tok bolničkog lečenja kovida 19 među hospitalizovanim pacijentima, navodi se u saopštenju SZO.

Komentarišući za Danas rezultate studije SZO, Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA, napominje da su se u javnosti pojavili preliminarni rezultati, a da će konačne ocene moći da se daju tek kada studija bude objavljena u stručnom časopisu.

– Treba videti šta se dešava sa podgrupama pacijenata jer se remdesivir za sada pokazao veoma uspešnim za određene grupe pacijenta. U studiji objavljenoj u „The New England Journal of Medicine“ pokazano je da kod pacijenata sa težom kliničkom slikom koji zahtevaju kiseonik, a nisu na respiratoru, remdesivir značajno skraćuje vreme do oporavka, navodi Trkulja. On dodaje da „neće biti preterano iznenađenje ako se pokaže da remdesivir nema efekta na mortalitet“, ali ponovlja da je potrebno sagledati konačne rezultate.

Remdesivir, lek za koji se moglo čuti da ga je uzimao i američki predsednik Donald Tramp dok je bio bolestan od korona virusa, korišćen je za lečenje hepatitisa C i ebole, a kasnije, kako objašnjava Bojan Trkulja, i za lečenje sarsa i mersa, i to uspešno, zbog čega je odabran kao moguća terapija za obolele od korone.

– Remdesivir ni do sada nije bio prepoznat kao lek koji može da zaustavi epidemiju, niti kao lek koji može da izleči koronu. Da biste razvili antivirusni lek potrebno je dosta vremena, mnogo više nego za razvoj vakcine. U toj situaciji lekari mogu da koriste samo lekove koji već postoje, kaže Trkulja.

Remdesivir je prethodno dobio dozvolu za upotrebu američke Agencije za hranu i lekove u maju, da bi potom ovaj lek dobio dozvolu i za upotrebu u Evropi. Evropska komisija potpisala je prošle nedelje ugovor sa farmaceutskom kućom „Gilead“ da kupi 500.000 doza remdesivira. Ugovorom je obuhvaćeno 36 zemalja među kojima je i Srbija, a Vlada Srbije dala je u sredu saglasnosti za pribavljanje ovog leka, koji se nalazi u srpskom protokolu za lečenje pacijenta sa najtežom kliničkom slikom.

– To je veoma skup lek, koji se daje samo u određenoj fazi bolesti i uz konzilijarnu odluku – kazala je ranije ove nedelje direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić za RTS.

Povodom rezultata studije SZO organizacije oglasila se u farmaceutska kuća Gilead koja proizvodi remdesivir. Kako su istakli, postoji „značajna heterogenost“ u načinu na koji je studija izvedena – upućujući tako na činjenicu da su obuhvaćeni pacijenti iz 30 različitih zemalja u kojima se primenjuju različiti terapijski protokoli. „Posledično, nejasno je da li se iz studije mogu izvući konačni zaključci“, navodi se u saopštenju, koje je citirao Njujuork tajms. Na drugoj strani SZO navodi da studija pruža „konačne dokaze“ o efektnosti lekova korišćenjih za lečenja kovida 19.

– Napredak koji postignut Solidariti istraživanjem pokazuje da su velika međunarodna istraživanja moguća, čak i tokom pandemije, i pruža obećanje da može brzo i pouzdano odgovoriti na javnozdravstvena pitanja koja se tiču terapije, navela je SZO.

Bojan Trkulja takođe ističe da je veoma važno da postoji što više studije koje ispituju delotvornost različitih terapija.

– Trenutno postoji oko 2.000 kliničkih studija u svetu koje ispituju različite lekove. U situaciji kada ne postoji specifična terapija za korona virus, važno je da lekari imaju na raspolaganju što više informacija, zaključuje Trkulja.

Deksametazon

Svetska zdravstvena organizacije ranije je istakla da je kortikosteroid deksametazon, prema preliminarnim rezultatima, efikasan kod pacijenata na respiratorima i onima kojima je potrebna kiseonička potpora. Bojan Trkulja objašnjava da je u lečenju bitno delovati i na virus, ali i na imuni odgovor organizma koji kod jednog broja pacijenata bude preteran, što dovode do komplikacija. „Deksametazon kao antizapaljenski lek upravo u tom segmentu igra ulogu“, napominje Trkulja.