Nijedan od ciljeva Zakona o finansiranju političkih stranaka nije ostvaren

Nijedan od ciljeva Zakona o finansiranju političkih stranaka nije ostvaren – niti imamo javnost podataka o finansijerima, niti smo sprečili da se kampanje finansiraju iz zabranjenih izvora. To je opasnost koja će biti primetna i u ovoj predizbornoj kampanji, kaže za Danas Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.
Na koje elemente bi javnost trebalo da obrati pažnju u vezi s finansiranjem izbornih kampanja?

Razlike u prikazanim troškovima

Došli smo u situaciju da su već raspisani novi izbori, a da situacija oko finansiranja predsedničkih izbora nije razrešena. Da li ste imali uvid u izveštaje stranaka?

– Mi smo zvanično tražili od RIK kopije izveštaja, ali nismo dobili odgovor na zahtev. Zahvaljujući novinarima, imao sam priliku da vidim izveštaje većine stranaka koje su učestvovale na predsedničkim izborima. Tema koja privlači najveću pažnju javnosti su velike razlike u prikazanim troškovima u izveštajima dve prvoplasirane partije. Prijavljeni troškovi DS su 4,5 puta veći od onih koje je prijavila SRS. Tolika razlika je, već na prvi pogled, teško održiva, ali nije lako reći ko je bio bliže istini. Postoji i činilac koji novinarima i građanima onemogućava da vrše u potpunosti ovakva poređenja. Naime, DS i još neke stranke su veliki deo rashoda plaćali posredno, preko marketinških agencija. To je potpuno u skladu sa Zakonom, ali za posledicu ima da poređenje može da vrši samo onaj ko pribavi i podatke o tome šta je marketinška agencija uradila za taj novac.

Kada je reč o SRS, u njihovim izveštajima, iz godine u godinu i od izbora do izbora, primećuje se jedna konstanta. SRS je stranka koja dobija najveće budžetske dotacije za finansiranje svog redovnog rada. Jedan od čelnika SRS je nedavno izjavio da ta stranka mesečno dobija oko 12 miliona dinara po ovom osnovu i da, kreditima koje otplaćuje od tog novca, finansira i aktivnosti u kampanji. Moglo bi se otvoriti pitanje da li je to u skladu sa Zakonom, zato što je reč o budžetskom novcu koji je očigledno dat za potpuno druge namene.

– Da bi javnost o bilo čemu mogla da sudi, morala bi joj se prvo obezbediti dostupnost podacima o finansiranju kampanje. Ti podaci do sada nisu bili pravovremeno dostupni, ni tokom kampanje, ni neposredno nakon izbora. Za građane je važno da znaju da li političke stranke, organizacije čija je moć sada i Ustavom zagarantovana, poštuju zakon, kao i za postojanje velikih finansijera, kako bi mogli da motre da li se donacije kasnije naplaćuju kroz lukrativne poslove sa državom ili sticanje i održavanje privilegovanog položaja. Na rashodnoj strani treba obratiti pažnju na količinu oglašavanja u medijima, broj zakupljenih bilborda, visinu troškova velikih mitinga i potom uporediti te podatke sa zvaničnim izveštajima. Posebno treba obratiti pažnju na zloupotrebe javnih funkcija i javnih resursa tokom kampanje.

Kazne i do milion dinara

Kolike su sankcije za odgovorne ukoliko se utvrdi da su izveštaji stranaka netačni?

– Prekršajni postupak može da pokrene javni tužilac, organ koji vrši nadzor u ovom slučaju, RIK i oštećeni. Oštećeni može da bude stranka koja je legalno finansirala kampanju, pa je pretrpela štetu zato što neka druga to nije činila. Sankcije za prekršaje su novčane, do milion dinara za pravno lice i do 50.000 dinara za fizičko lice. Postoji i dodatna sankcija, a to je da onaj ko je odgovoran za prekršaj može izgubiti pravo na budžetska stredstva u narednoj godini, a onda su u pitanju desetine miliona dinara. U nekim budućim izmenama zakona valjalo bi razmotriti mogućnost da se umesto budžetskih dotacija gube mandati. Na primer, da mandati stranke koja ne podnese finansijski izveštaj ne budu verifikovani ili da se deo mandata oduzme ako se pokaže da izveštaj nije bio tačan, to jest da su prekoračeni limiti. Međutim, ovo je vrlo osetljivo pravno pitanje, a u društvima poput našeg, dodatna opasnost su zloupotrebe u vidu selektivne primene zakona.

Zašto se tako malo zna o izvorima iz kojih partije finansiraju svoje aktivnosti?
– Glavni razlog jeste to što se stranke ustežu da u svojim izveštajima ubeleže imena davalaca većih priloga, bilo zato što darodavci žele da ostanu anonimni, bilo zbog toga što prilozi nisu prikupljeni na legalan način. Da bi prilog bio prikupljen u skladu sa zakonom, uplatu bi trebalo izvršiti na poseban račun. Onda bi trebalo proveriti da li su ispunjeni svi uslovi da se primi pomoć od takvog darodavca i da li se prilog po visini uklapa u ograničenja koja važe za tu kampanju. Ti uslovi su Zakonom o finansiranju političkih stranaka vrlo strogo postavljeni. Zabranjeno je primati priloge od firme koja je čak i u minimalnom procentu u državnom vlasništvu. Zabranjeno je primanje donacija od stranih lica, od organizatora igara na sreću, od onih koji se bave prometom ili proizvodnjom akciznih proizvoda, kao i od firmi koje duguju državi porez ili koje nisu uplatile doprinose za zaposlene. Međutim, trenutno nijedan od ciljeva zakona nije ostvaren – niti imamo javnost podataka o finansijerima, niti smo sprečili da se kampanje finansiraju iz zabranjenih izvora.
Ko je odgovoran za to što nemamo javnost podataka i kako sprečiti nelegalno finansiranje?
– Valja reći da je Zakon daleko od savršenstva. On je dobar početak i dobar po svojim namerama, ali one nisu do kraja izvedene na najbolji način. Međutim, ovo nije zamerka onima koji su pre pet godina donosili Zakon, već onima koji ga nisu izmenili čim su nedostaci uočeni još u prvoj godini primene. Tu pre svega mislim na Republičku izbornu komisiju, koja nije do sada proveravala podatke iz izveštaja na način koji bi mogao da dovede do opipljivih rezultata, odnosno do utvrđivanja da li su kampanje finansirane zakonito ili ne. Čak ni kada je, u veoma ograničenim postupcima kontrole, Komisija došla do zaključka o povredi Zakona, nije pokrenula nijedan prekršajni postupak. Za takvu neaktivnost, slabosti Zakona ne mogu biti izgovor. Ministarstvo finansija bi moglo da pokrene postupak za otklanjanje slabosti iz Zakona i da svojim mišljenjima pomogne da se otklone mnogobrojne nedoumice u vezi s primenom postojećeg.
Transparentnost Srbije je pisala RIK i predložila promenu Poslovnika o radu. Jeste li dobili odgovor?
– Inicijativa za izmenu Poslovnika o radu bila je upućena dva puta. Sadašnji Poslovnik sadrži normu koja je direktno suprotna onome što bi RIK trebalo da radi u vezi s kontrolom finansiranja kampanje. Pre više od dve godine dostavili smo im mišljenje Ministarstva pravde prema kojem RIK jeste nadležni organ za pokretanje prekršajnog postupka. Predložili smo RIK da izveštaje partija objavi na internetu i tako obezbedi brz uvid javnosti u partijske izveštaje. Predložili smo da se precizira šta znači provera podataka iz izveštaja o finansiranju kampanje. Praksa pokazuje da treba precizirati da se proverava i istinitost i potpunost podataka iz izveštaja. Sada se kontrola zasniva na poređenju izveštaja s podacima iz knjigovodstvene evidencije stranaka. To može da bude početna tačka, ali se tako ne može saznati da li su donatori, umesto same stranke, direktno platili medijima za emitovane reklame, da li je stranka imala neke reklamne ili druge troškove koji nisu evidentirani, da li je neki trošak kampanje plaćen sa stalnog računa stranke, da li su pružaoci usluga dali jednoj stranci znatno povoljnije uslove plaćanja nego drugima…
U maju će biti održani i lokalni izbori. Kakva je situacija na gradskom i opštinskom nivou kada je reč o finansiranju kampanja?