Nijedan zvaničnik više neće profitirati od vlasti

Poništavajući ubrzano, jednu za drugom, diskreditovane političke odluke Džordža Buša novi predsednik je naglasio da je odzvonilo dosadašnjoj praksi i obećao da će „zatvoriti klizna vrata koja su omogućavala lobistima da ulaze slobodno u odaje vlade i dozvoljavala im da svoj posao iskorišćavaju u cilju promocije sopstvenih interesa“. Nova pravila, prema rečima Obame, bila su neophodna u cilju „obnove vere u vladu“. „Javne služba je privilegija. Ne radi se o sopstvenom napretku i koristi, niti je to napredak vaših prijatelja ili korporativnih klijenata. To ne znači promovisanje ideološke agende niti specijalnih interesa organizacija“.

Novim pravilima čelnog čoveka SAD, njegovim pomoćnicima biće zabranjen svaki pokušaj uticanja na administraciju dve godine nakon što napuste službu. Novim zvaničnicima biće zabranjeno da rade na predmetima za koje su ranije lobirali. Obama je izjavio da će, takođe, zabraniti lobistima da daju poklone bilo kom članu administracije. Od svih članova njegovog osoblja biće zahtevano da prisustvuju brifinzima o etičkom ponašanju kao delu novih pravila koje je predsednik opisao kao mnogo oštrija „nego što je to bio slučaj u bilo kojoj administraciji u američkoj istoriji“. Novi predsednika takođe je obećao da se pridržavati „novih standarda otvorenosti“ u vladi.

Početak mandata Obame na mestu predsednika obeležili su i brojni telefonski razgovori sa egipatskim predsednikom Hosnijem Mubarakom, izraelskim premijerom Ehudom Olmertom, jordanskim kraljem Abdulahom i Mahmudom Abasom, palestinskim predsednikom, a sve u cilju konsolidovanja nedavno postignutog prekida vatre.

U međuvremenu, američki Senat potvrdio je nominaciji Hilari Klinton za novog državnog sekretara, dok se istovremeno Karolina Kenedi, bratanica Edvarda Kenedija, povukla iz trke za mesto u Senatu, ne iznoseći razloge za takvu odluku. 

Treći presedan u istoriji SAD

Vašington – Barak Obama juče je po drugi put za dva dana položio predsedničku zakletvu, zbog greške vrhovnog sudije Džona Robertsa prilikom čitanja teksta zakletve tokom svečane inauguracije u utorak. Roberts je juče ponovio čin predsedničke zakletve Obame u Beloj kući. Na račun odluke o ponavljanju polaganja zakletve Obama je zbijao šale navodeći: „Shvatili smo da je ovaj čin mnogo zabavan“ pre nego što je dodao: „Ovoga puta obavićemo zakletvu mnogo sporije“. Za razliku od prvog polaganja zakletve, ovoga puta Obama se nije zakleo nad biblijom niti je supruga Mišel stajala sa njegove leve strane. Umesto milionskog auditorijuma, jučerašnjem činu u Beloj kući prisustvovalo je samo nekoliko bliskih pomoćnika i novinara. Tokom polaganja zakletve na stepenicama Kapitol hila, sudija Roberts greškom je izmenio položaj jedne reči u tekstu zakletve i rekao „Obavljaću dužnost predsednika SAD verno“, umesto „Verno ću obavljati dužnost predsednika SAD“. Ovaj slučaj, međutim, nije i prvi u američkoj istoriji. I dvojica bivših predsednika Kelvin Kulidži Čester Artur, takođe su dva puta polagali predsedničke zakletve zbog slične greške.

Ograničena diskrecija bivših lidera

Vašington – Bivši predsednici SAD suočiće se sa ograničenjima kada je reč o sposobnosti da blokiraju objavljivanje poverljivih podataka iz njihovog perioda boravka u Beloj kući, na osnovu novih izvršnih naređenja Baraka Obame. Nova naređenja ukazuju da nijedan bivši potpredsednik niti rođak bivšeg predsednika koji je umro nemaju ovlašćenja da drže u tajnosti poverljive podatke. Pravnik Skot Nelson ističe da je ovo veliki signal i dobar znak koji je novi predsednik uputio prvog dana svog mandata. Akt o predsedničkim podacima, koji je donet nakon afere Votergejt i pokušaja tadašnjeg predsednika Ričarda Niksona da sačuva svoje papire i snimke u tajnosti, podrazumeva predsedničke podatke kao imovinu vlade, a ne bivših predsednika. Na osnovu tog akta, bivši predsednici i potpredsednici mogli su da ograničavaju pristup nekim svojima podacima, uključujući i poverljive kontakte sa svojim savetnicima, više od 12 godina. Po isteku tog perioda, mnoga dokumenta mogla su da budu izneta pred javnost. Bušovo naređenje davalo je ovlašćenje predsednicima da i po isteku 12-godišnjeg perioda imaju privilegiju da zadrže svoje papire daleko od očiju javnosti, jer su sadržavali vojne, diplomatske i tajne vezane za nacionalnu bezbednost. Obamino naređenje ograničava takve privilegije i takođe predviđa da samo živi bivši predsednici mogu da traže da papiri ne budu objavljeno javno i daje im 30 dana da to kažu onima koji ih obaveste da nameravaju da objave podatke. S. D.