Nijedna strana neće biti proglašena krivom za genocid

On dodaje da o jednom značajnom pitanju u pogledu nadležnosti MSP nije doneo odluku, jer nije bio uveren da prigovor protiv nadležnosti treba odbiti (niti je bio uveren da ga treba prihvatiti).

– Reč je o prigovoru da Međunarodni sud pravde ne može da bude nadležan za dela počinjena pre nego što je nastala SR Jugoslavija, država koja je prvobitno tužena. Taj će prigovor ponovo biti predmet rasprave – ističe Varadi.

• Dokazivanje genocida je veoma komplikovano, što se vidi na primeru presude Međunarodnog suda pravde iz 2007. u slučaju Bosna i Hercegovina protiv Srbije. Da li je proces već osuđen na propast?

– Iz presude u sporu sa Bosnom vidi se da se MSP uglavnom oslanjao na činjenične nalaze Tribunala. Verovatno će to biti slučaj i u sporu sa Hrvatskom. To je i racionalno, jer Tribunal ima znatno više instrumenata, pa i sredstava za utvrđivanje činjenica. A kao što sam rekao, Tribunal nije nikoga ni optužio, a još manje osudio za genocid u Hrvatskoj.

• Na koji način će ishod suđenja, kakav god on bio, uticati na evrointegracije Srbije, a kako će se to odraziti na odnose u regionu i međunacionalna pomirenja?

– Ako nijedna strana ne bude proglašena krivom za genocid, što je najverovatnije, onda mislim da ishod neće da utiče na evrointegracije. Mnogo je teže pitanje kako će postupak uticati na međusobne odnose. Mislim da ne postoji teža reč od genocida. Ako će zastupnici Srbije i Hrvatske tokom skoro mesec dana, više sati dnevno i jednu i drugu zemlju optuživati za genocid, to sigurno neće doprineti međunacionalnom pomirenju i dobrim odnosima u regionu. Čitam izjave nakon sastanka Vesne Pusić i Aleksandra Vučića i te izjave nagoveštavaju više uzdržanosti. To je svakako dobro. No nije lako zadržati uzdržan stav ako je zadatak zastupnika dokazivanje genocida.

• Tužba Hrvatske je nekoliko puta bila blizu povlačenja, zašto do toga nije došlo i da li je „začaran krug“ situacija u kojoj su jedni čekali povlačenje tužbe drugih?

– Kao pravnik mislim, i to sam više puta rekao, da šansi nemaju ni tužba ni protivtužba. Na osnovu takvih razmišljanja nadao sam se da će doći do povlačenja i tužbe i protivtužbe. Mislim da je to trebalo učiniti istovremeno – to je zapravo bio jedini način.

• Da li bi u uslovima koje je Hrvatska tražila od Srbije, kako bi tužba bila povučena, ona mogla da bude negativno označena kao zločinačka i da li bi bila prinuđena da plaća ratnu odštetu?

– Nisam bio učesnik pregovora o povlačenju, ne znam tačno kakvi su uslovi postavljeni. Ne verujem da je zahtevano da Srbija bude obeležena kao zločinačka država. Ratna odšteta nije ni tužbom tražena, mada nije bila isključena mogućnost da se traži, ako bi tužba bila uspešna. Ne verujem da je to bio uslov u pregovorima. Nisu mi poznate sve okolnosti, ali na osnovu onoga što znam, međusobno povlačenje tužbi je bila realna mogućnost i zaista je šteta da ova mogućnost nije iskorišćena.

• Kako komentarišete stavove da bi Srbija trebalo da odustane od bilo kakve nagodbe i posveti se isključivo dokazivanju zločinima nad Srbima?

– Kao pravnik ne mogu da prihvatim ovakve stavove. Poznato je da je Konvencija o genocidu doneta 1948. godine, a stupila je na snagu 1951. godine. Ona nije retroaktivna. Nije moguće nekoga osuditi za genocid ako je delo učinjeno pre stupanja na snagu Konvencije. Ni nacističkim zločincima u Nirnbergu nije suđeno za genocid.

O zločinima u NDH

* Da li se može reći da su obe tužbe tekstualno besmislene, ali kontekstualno veoma smislene (da se ne zaborave zločini)?

– To je zanimljivo pitanje. Pošto su zločini NDH bili počinjeni pre 1951, pa i pre 1948. godine, oni ne mogu biti podloga da se Hrvatska 2014. godine osudi za genocid. Čak ni ako bi postojao državnopravni kontinuitet između NDH i sadašnje Hrvatske, a mislim da ne postoji. To je jasno. Naravno, opis zločina NDH može da bude deo uvodnih izlaganja, može da bude deo nastojanja da se predoči jedan istorijski kontekst. U toku rasprave imaćemo verovatno i sukob percepcija o kontekstu, a ne samo sukob tvrdnji. U pravničkom nadmetanju uvek imamo nadmetanje narativa. Ovde su narativi zapravo istorija. Ipak, ne verujem da je rasprava koja započinje za nedelju dana šansa da se potvrdi jedno poimanje istorije. Izlaganja će biti stranačka izlaganja. Ona se i percipiraju kao stranačka izlaganja. Stav suda bi se lakše prihvatio kao cela istina, ali MSP može da izrekne sud i odluku samo o tome za šta je nadležan, a nadležan je samo da utvrdi da li je bilo genocida za vreme ratnih sukoba devedesetih godina. Mislim da danas, 2014. godine, okvir za utvrđivanje istine ne treba da budu parničenje i stranačka izlaganja.

Izgradnja međunarodnog pravosuđa

– Nedavno sam dobio video poruku jednog mog dobrog poznanika. Zove se Ben Ferenc, on je mađarski Jevrejin iz Transilvanije i jedini je učesnik Nirnberškog procesa koji je još uvek živ. Ben Ferenc je bio jedan od tužilaca u Nirnbergu. Kroz nekoliko dana puni 95 godina. On kaže da je izgradnja međunarodnog pravosuđa jedan od ključnih zadataka čovečanstva i da je to u dobroj meri još neostvareni zadatak. Mislim da možemo biti skeptični prema nekim rezultatima, ali ne bismo smeli da izgubimo poverenje u međunarodno pravosuđe. U ovom sporu pred MSP problem je u tome što zapravo nismo na pravom koloseku. Pitanje je pre svega da li je ispravno da se krećemo na koloseku kolektivne odgovornosti, umesto da se optuže i osude pojedinci koji su činili zlodela. I drugo, teško je doći do pravde i istine ako su svi argumenti usmereni prema genocidu, čega nije bilo – kaže Varadi.

Još vesti iz ovog grada

Infrastruktura železnice Srbije traži firmu za izradu elaborata o stanju Železničke stanice u Novom Sadu

Marinika Tepić objavila snimak: Damir Zobenica instruira SNS aktiviste da izazovu incidente i vređaju opoziciju

Ukinut pritvor Ivanu Bjeliću i ostalima osumnjičenim za nasilničko ponašanje na protestu u Novom Sadu

Krivične prijave protiv dvojice osumnjičenih za trgovinu drogom u Novom Sadu