Pravo na zdravlje i pravo na slobodu kretanja građani Srbije su očekivano ocenili kao najugroženija u prošloj godini, obeleženoj pandemijom kovida 19 (po 18 odsto), dok se, slično ranijim godinama, u vrhu liste onih koji su trpeli najviše udara našla sloboda medija i pravo na informisanje (16 odsto ispitanika).
Istraživanje „Ljudska prava u očima građana i građanki Srbije u 2020“, koje je krajem godine drugi put sproveo Beogradski centar za ljudska prava sa timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji i Ipsos Stratedžik Marketingom, pokazalo je duboku podeljenost društva, ali i nikada niže poverenje u državu i njene institucije, kao i u zvanične informacije koje su plasirane mahom sa televizija sa nacionalnom frekvencijom.
– Istraživanje pokazuje da su građani dodatno izgubili poverenje u pravnu državu i institucije, a kada govorimo o normativi i regulativi, cela godina je obojena potpunim haosom. Sloboda izražavanja se i dalje kotira visoko među najugroženijima, a iskazi ispitanika pokazuju veliku podeljenost, u zavisnosti od starosne dobi i nivoa obrazovanja. Tako 27 odsto građana starosti od 30 do 44 godine vidi medijske slobode kao ugrožene. U pogledu kvaliteta informacija koje su plasirane u nacionalnim medijima, ocene ispitanika su potpuno polarizovane, pa je polovina građana zadovoljna načinom izveštavanja o pandemiji i merama za njeno suzbijanje, dok druga polovina nije, pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog u novembru prošle godine, na uzorku od 1.008 ispitanika, a predstavlja ih Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Kako Tošković navodi za Danas, tu je razlika u stavovima najuočljivija.
Da mediji nisu istinito, u potpunosti i blagovremeno obaveštavali građane ocenjuje 62 odsto građana uzrasta od 18 do 29 godina, 59 odsto građana uzrasta od 30 do 44 godina i 62 odsto građana sa visokim obrazovanjem.
Informacijama u medijima verovalo je 68 odsto ispitanika starijih od 60 godina, i 64 odsto građana sa završenom osnovnom školom ili nižeg obrazovanja.
Tošković dodaje da je RTS medijska kuća preko koje se tokom godine najčešće informisala većina građana (33 odsto), zatim N1 sa 15,5 odsto gledalaca među ispitanicima, a slede ih Pink sa 15,2 odsto i Prva sa 14,5 odsto građana.
Rezultati istraživanja ukazuju i na dalji pad poverenja građana u nezavisnost sudstva, kao i na ugroženo pravo na pravično suđenje.
– Nepoverenje u sudove je logičan utisak u godini kada su sudovi bili maltene blokirani i u kolapsu, ali je već duže vreme pravosuđe „rak rana“ našeg društva. To se ponavlja i kroz izveštaje Evropske komisije, Fridom hausa, poslednji Bilčikov izveštaj (Rezolucija o Srbiji Evropskog parlamenta), svi ukazuju na istu stvar, navodi Tošković i podseća da je u decembarskom izveštaju EP specijalni izvestilac za Srbije Vladimir Bilčik istakao da je „zabrinut zbog izveštavanja o nasilju i pretnjama novinarima“, na šta su drugi izvestioci zatražili oštriji stav prema našoj zemlji jer je prisutno „demokratsko nazadovanje“, te nije zabeležen napredak na polju osnovnih prava i borbe protiv korupcije.
– U izveštaju je bilo više od 400 amandmana, i međunarodna zajednica primećuje potpuni zastoj u evropskim integracijama, navela je Tošković.
Sagovornica Danasa je podsetila na samo neke od spornih dešavanja koja su se haotično ređala protekle godine, od premijerkinog pokušaja centralizacije informisanja o kovidu, problematičnim izveštajima o bolnicama, broju obolelih i umrlih, privođenja izveštača, hapšenja novinarke Ane Lalić.
– Država je donosila silna podzakonska akta, koje niko nije mogao da „pohvata“. To je veoma zbunjujuće za građane, koji polovinu stvari nisu ni znali, kao za potpuno zatvaranje pojedinih institucija, ili pravilnike koji su ukidani a da nisu ni stigli u javnost zbog brze reakcije organizacija koje su upozorile vlast da to ne sme da radi, dodaje Tošković.
Profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković kaže da je nepoverenje u tradicionalne medije naraslo paralelno sa jačanjem interneta, koji naziva „đubrištem dezinformacija, glasina i fejk njuza“.
– Teorije zavere se i razvijaju zato što svako može da objavi svoje mišljenje, pa i najveću glupost, preko alatki gde niko ne može da ga cenzuriše i poziva na odgovornost. Takvi ljudi su prvi koji neće da se slože da treba verovati zvaničnim i starim, glomaznim medijima. Ljudi znaju da medije nose politika i novac, da ih kupuju kao na pijaci, i onda se okreću drugim izvorima. Dok se ne opeku, shvate da su izmanipulisani li prevareni, koliko je internet nepouzdan izvor i podići će svoju medijsku pismenost. Da se stane na put internetskoj pomami ne može drugačije nego da ga ljudi izgustiraju, navodi Radojković.
On dodaje da će se, diskreditacijom interneta, poverenje u tradicionalne medije vraćati, ukoliko su oni profesionalni i slobodni.
– I dalje sam uveren da novinarstvo može da preživi, ako je profesionalno do kraja i slobodno od pritisaka, i ako se čitave redakcije drže kodeksa profesionalne etike. Bolje da mi bilo kakav Krizni štab sastavljen od stručnjaka nešto kaže, nego da mi to kaže bilo koji anoniman izvor za koga ne znam da li zna o čemu govori, navodi Radojković.
Sve manje ljudi veruje sudovima
Četvrtina građana bi se i dalje obratila policiji u slučaju da im je neko pravo narušeno, što je mnogo manje nego prošle godine, kada je taj procenat bio 38 odsto. Najviše njih bi se ipak javilo Zaštitniku građana (26 odsto), koga je prošle godine biralo tek 19 odsto ispitanih. Sudovima bi se, pak javilo tek devet odsto ispitanika, dok je njihov broj ranije bio 12 procenata. Tako 64 odsto građana smatra da sudije nisu nezavisne u svom radu, u odnosu na prošlogodišnjih 59 procenata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.