foto: A. Mandić / DanasPoslednjih nekoliko dana svedoci smo trovanju gljivama građana u Srbiji. Samo na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu leži 10 pacijenata nakon trovanja pečurkama, a kako je ta ustanova juče saopštila, jedan od njih životno je ugrožen.
Svi pacijenti otrovali su se pečurkama koje su kupili na šabačkoj pijaci, a zbog toga je uhapšena 72-godišnja žena.
„Situacija je alarmantna, naročito zbog poslednjih nekoliko dana i vesti o trovanjima i lošim ishodima“, poručila je Maja Vasić, licencirana gljivarka i članica Gljivarskog udruženja u Novom Sadu, na predavanju koje je održala, upravo ovim nemilim povodom, u okviru Šodroš Survivor kampa u Novom Sadu.
„Tome takođe kumuje kriza, koja se zahuktala, što svi osećamo na svojoj koži, prvenstveno zbog toga što ljudi posežu za svim mogućim načinima da naprave novac ili dođu do besplatne hrane, a samonikle gljive su jedna od mogućnosti“, dodaje.
U svet gljiva se, kako je rekla, može kročiti samo oprezno uz pomoć ljudi koji znaju nešto više o tome, te da ništa ne može zameniti stvaran rad na terenu.
„Nikada nemojte kupovati gljive od ljudi u koje niste potpuno sigurni da samonikle gljive prodaju odgovorno. Naša država to polje uopšte nije regulisala. Zakupom tezge, osim za prodavce mlečnih proizvoda i proizvoda životinjskog porekla, ne postoji nikakva kontrola“, napominje ona.
Eksplozija gljiva
Ova jesen naročito je pogodna za gljive, budući da su, nakon dugog mirovanja micelijuma, koje je uzrokovano višemesečnom, možda i nezapamćenom sušom u Evropi, „eksplodirale“ nakon mesec dana svakodnevnih kiša.
Gljive nisu samo ona izraslina koja se vidi na zemlji ili panjevima, već su to samo plodna tela. One su najveći organizmi na zemlji, ne spadaju ni u biljke ni životinje, a najveća živi u SAD, iz roda armillaria, i prečnika je šest kilometara.
Nema branja bez pomoći stručnjaka
„Da bi neko precizno determinisao gljivu, nije dovoljna fotografija na nekoj grupi, pa čak ni dobre fotografije. Određene vrste se čak mogu razlikovati otiskom spora, ili nekim komplikovanijim analizama“, napominje Maja Vasić.
Zbog toga se nikada ne sme pojesti nepoznata gljiva, jer ono što naizgled deluje kao jestiva vrsta, može postati sopstvena suprotnost. A kada do toga dođe, u nekim slučajevima može biti kasno.
U našoj zemlji registrovano je nekoliko desetina smrtonosnih gljiva, kao i veliki broj otrovnih vrsta, što ne mora nužno da znači i da su smrtonosne. One ne sadrže otrove, već jedinjenja koja u našem telu izazivaju određene sindrome, a među najpoznatijima je faloidni sindrom.
„On prvo izaziva blage osećaje mučnine i dijareju, koji prođu. Ali, većina onih koji su to preživeli, završila je na doživotnoj dijalizi“, dodaje Vasićeva.
Vasićeva napominje da su ljudi koji su prošli to iskustvo rekli da je gljiva kojom su se na taj način otrovali jako ukusna,ka i da je u pitanju zelena pupavka, odnosno amanita phalloides. Dovoljan je samo jedan komad te vrste da se otruje, na primer, ceo razred osnovnoškolaca.
Nakon nekog vremena, u zavisnosti od metabolizma, jedinjenja se iz želuca sele dalje, i u slučaju ove vrste napadaju bubrege. Najčešće dolazi do njihovog otkazivanja, što ostavlja jako malo vremena za reakciju.
Zbog toga je potrebno da, u slučaju simptoma u vidu povraćanja, dijareje i slabosti nakon konzumiranja gljiva, pa čak i onih koje su kupljene na pijaci, odmah se obratiti lekaru, i u slučaju da su simptomi prošli.
Međutim, akutne reakcije nisu prisutne nakon svakog trovanja pečurkama.
„Postoje gljive sa kumulativnim otrovima, koje mogu da ostanu u jetri godinama. Sve dok ne pojedete poslednju porciju, nemate pojma da ste uneli bilo šta štetno u svoj organizam. Ima onih koje deluju posle nekoliko nedelja, a ima onih koje su super ukusne, jedete ih godinama, i mislite da činite dobru stvar i na kraju umrete, i niko ne zna zašto“, kaže Maja Vasić.
Dve decenije jela otrovne pečurke
„Godinama sam jela otrovne šampinjone, ne znajući da su otrovni. Oni izazivaju gastrointestinalne probleme, povraćanje i dijareju, a u mom slučaju nisu izazivali ništa. Brala sam ih na vikendici, moj otac me je ubedio da su jestivi i da ih je dobio od nekog uzgajivača, odnosno stare bale slame na kojima je gajio šampinjone. U to sam poverovala i jela dvadeset godina“, ispričala je ona svoje iskustvo.
„Razlike između otrovne i dobre gljive nema, ne postoji nijedno pravilo koje sa sigurnošću može reći da je neka gljiva jestiva ili nejestiva. I dobre i loše rastu na panju, i jedne i druge mogu da promene boju kada se preseku“, napominje.
Vasićeva je zaključila da se, ukoliko ste zainteresovani za branje gljiva, uz dobrog znalca može naučiti nešto o nekoliko vrsta gljiva dnevno, ali da se ne treba oslanjati na krhko pamćenje, zbog čega se stalno treba savetovati sa stručnjacima.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
