Nikada nisam optužila Vladu Srbije za cenzuru

– Postoje određeni pomaci, jako je dobro što je Srbija usvojila medijski set zakona. To ne znači da su oni idealni, ali ne znam zemlju u kojoj su idealni. Treba videti rezultate i treba dati šansu Vladi i Ministarstvu, ali i medijima da se uključe u te procese. Privatizacija je jedan bolan i osetljiv proces, jer se radi o gubitku poslova i samim tim ima ljudsku dimenziju koju ne smemo zanemariti. Do privatizacije mora doći ako se želi napred, jer mediji koji su u vlasništvu države ne mogu biti nezavisni, koliko god to govorili. Moja poruka je bila da će u meni lično, ne samo što sam predstavnica za slobodu medija, već što sam i osoba iz ovog regiona i znam kako dišemo, imati partnera, ali da neću tolerisati bilo kakve napade i skretanje sa kursa koji su obećali. Pratiću zakonsku regulativu i sve tokove. 

 Prošle godine, nakon vašeg saopštenja u kojem ste izrazili zabrinutost zbog hakerskih napada na sajtove i navoda o cenzuri, Vučić je zatražio od OEBS-a izvinjenje zbog optužbi na račun države i rekao je da će ga dočekati. Hoće li?

– Tu trebamo biti vrlo profesionalni i ne ulaziti u trivijalnosti. Prvo, nikada nisam optužila državu, već sam od države tražila da uradi sve da to spreči. To je velika razlika. Zašto je to izmanipulisano u javnosti, ja ne mogu govoriti. Druga stvar, ja se nikada nisam uključila u verbalnu komunikaciju javno sa premijerom. Ja sam ponovila svoj stav i obavestila javnost da je došlo do telefonskog razgovora između mene i premijera, koji je bio na jednom vrlo visoko profesionalnom nivou. Razgovor je bio vrlo prijatan, konstruktivan i on je rekao da će uraditi sve što je u njegovoj moći da se odgovori na sve stvari koje sam navela u svom saopštenju. Sa moje strane je došlo do pojašnjenja da sam pozvala vladu da uradi nešto, jer nemam koga drugog pozvati niti imam kakve dokaze dostaviti, to država treba da uradi. Šta se posle dešavalo u javnosti i zašto, ne mogu niti želim u to da ulazim. Verovatno postoje neki razlozi. Ja se nikada nisam uključivala kada se u javnosti pominjalo moje ime, jer to nije moj stil ni način komunikacije. Imam dobru komunikaciju sa Vladom Srbije, ali moram reći da ne postoji vlada koja voli da bude kritikovana.

 Koliko se situacija u Srbiji od tada promenila?

– Koliko znam, nije došlo do nas da je bilo nekih većih napada na sajtove i njihove sadržaje posle poslednjeg saopštenja koje smo imali. Nismo došli do informacija da je dolazilo do skidanja tekstova sa sajtova. Mi to pratimo. Obezbeđenje sajtova od hakerskih napada je jedna dimenzija gde se Ministarstvo kulture Srbije direktno uključilo, što je veoma pozitivno. Oni su rekli da će nastaviti da rade na tome i sa nama. Moram da naglasim da za svaki slučaj koji smo naveli u godišnjim izveštajima, u mojim javnim intervencijama i prepisci sa Vladom Srbije, koja će biti javna u junu, dobili smo odgovor od Vlade Srbije. Odgovor na svako pismo i svaki pojedinačni slučaj – šta je urađeno, koja institucija razmatra, da li je došlo do rešenja ili nije, što je velika stvar. 

 Kako komentarišete reagovanje države na pretnje novinarki Brankici Stanković?

– To je slučaj koji mi je trenutno od velike važnosti. Našla sam se sa Brankicom Stanković i razgovarala o njenom slučaju. To što ona ima obezbeđenje poslednjih šest godina i što će se to nastaviti je u redu i potrebno, ali to nije dovoljno. Ono što je potrebno jeste da se istraže ti napadi i pretnje, jer ne mogu da shvatim da se posle šest godina ne zna ko to radi i koji su razlozi. 

 Imali smo poslednjih meseci situaciju da je Olja Bećković, čija je emisija ukinuta, rekla da je za to odgovoran premijer Vučić, a nedavno je Danica Vučenić rekla da napušta novinarstvo zato što su je predstavnici vlasti bojkotovali jer je ugostila Bećkovićevu u emisiji.

– Vrlo je teško razgovarati o tim stvarima, jer to na određeni način izlazi iz mog mandata. Mogu posmatrati generalnu, globalnu sliku, ne mogu se uplitati u pojedinačne slučajeve. Sve zajedno definitivno ukazuje da postoje neki problemi. Nemoguće je da se odjedanput na toliko medija prestaju emitovati emisije. Da li je to premijer, neki ministar, neki tajkun, ovde ili u nekoj drugoj državi, bilo bi neprofesionalno da se ja uplićem u to, jer ne znam. Trend kao trend je negativan i ne sviđa mi se. Koliko god je Brankicin slučaj drugačiji, opet se radi o još jednoj emisiji koja je prestala da se emituje. Ko to radi i zašto i da li je to samo smena na osnovu komercijalnih odluka ili ima politike u tome, ja mislim da – gde ima dima, ima i vatre.

 Da li ste zadovoljni radom Komisije za istragu ubistava novinara?

– Potvrda optužnice za ubistvo Ćuruvije je znak da se neke stvari dešavaju i da Komisija igra svoju ulogu o podizanju svesti. Ni u kom slučaju formiranje Komisije nije razlog za isključenje vlasti od odgovornosti, odnosno i ona treba da bude uključena. Komisija je samo jedna stepenica koja je značajna za svako društvo. Koliko vidim, ide u pozitivnom pravcu, ali vreme će pokazati. Ako vidim da se ništa ne dešava, prva ću reći da je to najbitnija stvar koju srpske vlasti moraju da urade.

Kažnjavanje Danasa nije zaboravljeno

 Rekli ste nedavno da ste zabrinuti zbog kazne Danasu od više od pet miliona dinara zbog navodnog nezapošljavanja osoba s invaliditetom i da ćete pratiti slučaj. Da li ste nešto radili po tom pitanju?

– Od samog početka. Napisala sam ministru Dačiću pismo u kojem sam detaljno obrazložila zašto postavljam to pitanje, zašto ovaj medij, zašto samo ovaj medij, gde sam prepoznala važnost zapošljavanja osoba sa invaliditetom, ali u ovom konkretnom slučaju moje mišljenje je bilo da se to može smatrati direktnim pritiskom na nezavisni medij, iz bilo kojih razloga u koje nisam ulazila. Razgovarala sam i sa ministrom Tasovcem i nastavljam da pratim taj slučaj. Nadam se da će u tom nekom apelacionom procesu doći do rešenja u smislu da se shvati šta se i zašto desilo, da li je došlo do administrativne greške ili je politički pritisak. Oni su svesni slučaja, znaju za njega, ali ne znam koje su mere preduzeli, u svakom slučaju mislim da nije zaboravljen.