Niko ne bi profitirao od nasilja

– Delovi međunarodne zajednice žele da se pitanje Kosova reši brzo. Vašington se nadao rešenju do novembra prošle godine, ali to se nije dogodilo jer je teško rešiti tako kompleksan problem. Bilo je nepotrebno forsirati tempo. Time se samo produžava rešenje problema – kaže u intervjuu za Danas profesor mirovnih i bezbednosnih studija Kings koledža iz Londona Džejms Gau.
Profesor Gau je ekspert za bezbednost i dobar poznavalac prilika na Balkanu, a pogotovo jugoslovenske krize i ratova. Boravio je u Beogradu kao gost Akademije za diplomatiju i bezbednost gde je održao predavanje. Bio je prvi svedok u Haškom tribunalu, a kao ekspert za jugoslovenske ratove nekoliko godina je radio i za kancelariju haškog tužilaštva. Gau tvrdi da je moguće da Srbija do 2014. bude deo NATO i EU ukoliko reši dva najveće problema – pitanje državnosti u vezi sa statusom Kosova i pitanje ratnih zločinaca.

Sa Holbrukom sve moguće

A šta je sa glasinama o navodnom sporazumu između Karadžića i američke administracije?

– To je treći aspekt slučaja Karadžić i on ima dva elementa: Pomenuli ste glasine da postoji sporazum između Ričarda Holbruka i Karadžića i zaštitu stranih obaveštajnih službi. Ta dva elementa treba posmatrati odvojeno. Moguće je da neke strane obaveštajne službe imaju ulogu u njegovoj zaštiti, jer neke od njih, ali da budemo jasni to nisu službe SAD ili Ujedinjenog Kraljevstva, imaju veze sa organizovanim kriminalom. Smatram da su ljudi koji štite Karadžića prvenstveno oni koji su umešani u organizovani kriminal, a neki od njih imaju veze sa obaveštajnim službama, te je moguće da je ovde reč o tome.

Što se tiče mogućnosti sporazuma Holbruka i Karadžića mogu da kažem da je to moguće, ali samo zato što je u pitanju Holbruk koji ima reputaciju da radi na svoju ruku, bez formalnog odobrenja. Razgovarao sam i ranije sa nekim ljudima u Americi i rekli su mi da je sa Holbrukom sve moguće, ali ne verujem, ako je to istina, da je to uradio uz punu saglasnost administracije SAD.

Da li je moguće očekivati neki konflikt u regionu u skorije vreme u vezi sa rešavanjem statusa Kosova?
– Uvek postoji mogućnost da neki ljudi veruju da bi pribegavanje nasilju pomoglo da se stvari ubrzaju, i verovatno i među kosovskim Albancima ima onih koji su nestrpljivi. Ali realnost je drugačija i kosovski Albanci će, nadam se, razumeti da svako pribegavanje nasilju odlaže konačan ishod. I sa srpske strane ima onih koji smatraju da mogu imati koristi od nasilja. Nasilje otežava vraćanje pregovorima i sve produžava. Sa sigurnošću mogu reći da nema izgleda za ponavljenje rata, mada ne možemo isključiti neke oblike političkog nasilja ili društevnih nemira.
Pre dve nedelje srpska policija u Sandžaku je uhapsila nekoliko radikalnih islamista – vehabija kod kojih je u kampu pronađeno oružje. Može li rešavanje statusa, dobijanje nezavisnosti Kosova prouzrokovati radikalizaciju političkih zahteva u delovima na jugu Srbije ili Sandžaku?
– Ne bih isključio ni jednu mogućnost, ali mislim da moramo da gledamo na zacrtanu strategijsku logiku u sličnim situacijama. Ne verujem da je moguće brzo doći do solucije koja bi značila dobijanje nezavisnosti za Kosovo. Ako bude nekih brzih odluka ili aktivnosti koje bi kao rezultat imale nezavisnost Kosova, onda bi bilo veoma verovatno da se grupe unutar nealbanskih zajednica osete ugroženo, ali ja to ne vidim kao realističan izgled za skoriju budućnost. Uvek postoji i šansa da ljudi koji ne dobiju ono što žele – traže podršku za to, u ovom slučaju od radikalnih islamističkih elemenata koji su aktivni u transnacionalnoj mreži. Ali ako trezveno posmatramo situaciju, videćemo da nema koristi u slučaju bilo kakvih posezanja za nasiljem i da bi oni koji traže nezavisnost samo nazadovali.
Bili ste prvi svedok u Hagu kao ekspert za rat u Jugoslaviji. Preostalo je još šest optuženika koji su u bekstvu. Da li očekujete da će oni biti isporučeni u skorije vreme?
– Ne sumnjam da će, ukoliko ne umru pre toga, konačno i preostali optuženi otići u Hag. U jednom delu Tribunal je imao veliki uspeh – 161 osoba je optužena, a od njih samo šestorici još nije suđeno. Problem su dvojica najpoznatijih i najvažnijih – Ratko Mladić i Radovan Karadžić. Verujem da Vlada Srbije ima odgovornost prema sebi i narodu u Srbiji kako bi oslobodila državu od prošlosti. Dok se to ne desi integracija Srbije u međunarodnu zajednicu u Evropu biće problematična. Mislim da je alternativa toj opciji da postanete ono što je bila Albanija za vreme Hladnog rata. Da bi se Srbija oslobodila, povezala sa svetom, osigurala bolji život za svoje građane – morate rešiti pitanje ratnih zločinaca.
Zvaničnici u Srbiji opredeljeni su za ulazak u EU, ali tvrde da ne znaju gde je Ratko Mladić. S druge strane, iz Haga stalno stižu informacije da je on u Srbiji?
– Smatram da je Srbija jedino mesto gde on može da bude siguran zbog lojalnosti ljudi koji ga štite. Siguran sam da mnogi nemaju pojma gde je on. Ali, postoji mali krug ljudi koji zna, zatim krug oko njega u kojem ljudi znaju gde je Mladić tako da je na taj način moguće doći do njega. Verujem i da je u jedom trenutku u junu 2004. Mladić bio u Bosni. Tada su italijanske snage u okviru SFOR imale informaciju da je tamo i pokušale da ga uhapse, ali nisu uspele. Ukoliko je ta informacija tačna jedino objašnjanje zašto bi on bio u Bosni je ta da je neko od zvaničnika, verovatno iz samog vrha, rekao: „Mladić mora biti van Srbije“, jer tada nije smeo biti tu. U Srbiji je najsigurniji i tu mu verovatno podršku pružaju ljudi iz bivših vojnih krugova koji su u sprezi sa organizovanim kriminalom.
Čudno je što skoro niko više i ne spominje Radovana Karadžića?