U mnogim državama su trenutno na snazi brojna ograničenja koja su nametnuta u strahu od terorizma, a koja bi mogle biti kontraproduktivna za borbu protiv terorizma, ocenila je Gabrijel Giljermin, pravna zastupnica britanske organizacije Poglavlje 19, završnog dana međunarodne konferencije „Medijske slobode i odgovornost u kontekstu antiterorističke politike“, koja se održava u Bukureštu.
* Humera Kan, iz američke nevladine organizacije Muflehun, istakla je da niko ne zna kako da se nosi sa tim što se petnaestogodišnjaci regrutuju da ratuju za Islamsku državu
Ona je dodala da ako vlade špijuniraju nevladine organizacije ili muslimane zbog njihove vere, onda su demokratske vrednosti ugrožene.
– Iako nema definicije, svi se slažemo šta je terorizam, ali ne i šta znači, jer nije jasno da li se govori o religiji koja propagira nasilje. Ima u Velikoj Britaniji ideja da je novi lider laburista (Džeremi Korbin) ekstremista i to sve zbog ideja koje propagira – rekla je Giljerminova i upozorila da treba praviti razliku između terorizma, ekstremizma i nasilnog terorizma bi mogle da budu sprovedene zakonske mere.
Gruzijski novinar Onik Džejms Krikorijan smatra da niko danas ne zna zapravo šta je Islamska država i da novinari imaju prava da pitaju svoje vlade o tome i da otvaraju teme.
– Ako Islamska država tvrdi nešto, pitajte religijskog stručnjaka ili hodžu. U protivnom ćete imati islamofobiju. Mogu reći i da različite zabrane muslimanima, kao što je zabrana nošenja burke, vode do radikalizacije – rekao je Krikorijan koji smatra da država i mediji mogu zajedno da rade na sprečavanju radikalizma i objašnjava da su u Azerbejdžanu i Gruziji kažnjeni bivši borci ISIS-a, koji su se vratili u te zemlje, ali da novinarima nije dozvoljeno da pričaju s njima.
Humera Kan, iz američke nevladine organizacije Muflehun, istakla je da niko ne zna kako da se nosi sa tim što se petnaestogodišnjaci regrutuju da ratuju za Islamsku državu i da je to pitanje za nevladine organizacije i države da pronađu rešenje, ali da „svi odbijaju da se time pozabave“.
Pomalo disonantni tonovi mogli su se čuti od predstavnice Rusije Tatjane Kupalove, koja je naglasila da vlade imaju obavezu da pruže bezbednost građanima i da moraju da odrede politiku borbe protiv terorizma i ekstremizma.
– Rusija predlaže da imamo mekše propise, ali se suočavamo sa izazovima kako da zaštitimo integritet i nacionalni suverenitet. Terorizam nije samo pretnja po nacionalnu bezbednost, nego i globalna pretnja. Bilo je kritika na račun zakona protiv terorizma koje je Rusija usvojila, ali pogledajte samo sa kojim se sve pretnjama Rusija suočava. Praktično smo prinuđeni da svake godine menjamo zakone i da ih prilagodimo težini pretnji – ističe Kupalova i navodi da Rusija svakodnevno objašnjava da se bori protiv terorizma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
