Niko nije krivično odgovarao za smrt 39 radnika

 Najviše poginulih je bilo na građevini čak deset, devotoro poginulih radilo je u industriji metala, ali ni za jednu od tih pogibija još niko nije odgovarao.

– Samo je jedan poslodavac prošle godine kažnjen maksimalnom kaznom od milion dinara za ugrožavanje bezbednosti na radu, ali niko nije odgovarao po krivičnim prijavama inspekcije za rad za smrt nekog od 39 nastradalih na radnom mestu – rekla je Marina Furtula, dirketorka Uprave za bezbednost na radu.

Ona je danas na okruglom stolu „Bezbedno i zdravo – radničko je pravo“ u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Srbije rekla kako kazne za poslodavce koji ne poštuju zakone i ne obezbeđuju uslove za rad zaposlenima treba da budu veće.

– Za kršenje mera koje se tiču bezbednosti na radu kazne su od 800.000 do milion dinara, a za one koji radnike upošljavaju na crno kazne su i do dva miliona dinara. Nije dobro to što je manja kazna za onog koji direktno ugrožava život radnika – napomenula je Furtula. Na primer, u Slovačkoj je kazna za onog koji zaposli radnika na crno do 3,4 miliona dinara, a za poslodavca kod koga je zaposleni nastradao na radnom mestu 100.000 evra.

Ona je istakla kako su dobro montirane skele na gradilištima u Beogradu „više izuzetak nego pravilo“ i osim na poslodavce apelovala je i na sudstvo da predmete koji se tiču smrti radnika rešavaju u zakonskom roku.

– I dok krivične prijave ne mogu, prekršajne prijave najčešće zastarevaju. Želimo da se što pre utvrdi čija je odgovornost ako je neko nastradao na radnom mestu, jer za smrt radnika je uvek neko odgovoran – naglasila je Furtula.

Ona je rekla kako Ministarstvo rada priprema novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i kao i zakon o osiguranju od povreda na radu.

Da su kazne male potrvdio je i direktor Inspektorata za rad Stevan Đurović, ali i naglasio da je problem u tome što se slučajevi ne rešavaju tako da imamo 47 odsto onih koji zastare i nikad ne budu rešeni. On je rekao da je inspekcija ove godine uradila 15.000 nadzora više nego prošle, za nekih 43 odsto više, ali i 31 odsto više kontrola radnog statusa.

– Od početka godine kontrolisali smo 143.321 radnika više nego u istom periodu prošle godine i utvrdili da je bilo nekih 22.000 koji koji su radili na crno. Od toga više od 21.000 je zasnovalo radni odnos nakon toga čime smo budžet dopunili sa dve milijarde dinara – rekao je Đurović.

Predsednik SSSS LJubisav OPrboivć rekao je da svi akteri društva, posebno državni organi, moraju da doprinesu stvaranju ambijenta koji će omogućiti bezbedan rad na svakom radnom mestu, kao i uvođenje oštrih kazni koje će sprečiti poslodavce da ne primenjuju sve neophodne mere bezbednosti i zdravlja na radu. Orbović je, između ostalog, upozorio na činjenicu da je za poslednjih 12 godina čak 440 radnika u Srbiji izgubilo život na radnom mestu.

On je istakao kako je svaki od 1.647 inspektora „zaposlio“ 88 ljudi i otkrio po tri fantomske firme, od kojih su posle čak dve ušle u legalne tokove.

Predsednicu sindikata putara Sonju Vukanović zanimalo je kako je to moguće da poslodavac koji ne uplaćuje doprinose radnicima, koji krši sve moguće propise, radnička prava, ne odrađuje poslove kako treba i dalje učestvuje na konkursima i dobija poslove.

– Konkretno, mislim na firmu MBA Miljković. Mi smo bili prinuđeni da se obratimo i Svetskoj banci i EIB, da im skrenemo pažnju kao kreditorima da znaju da se ovde ne poštuje ni radno vreme, ni zarade se ne isplaćuju, ne plaća se prekovremeni rad. Jedna najgrublja eksploatacija – istakla je Vukanović.

Ona je podsetila i da je šest radnika poginulo radeći na Koridoru 10, ali da za to niko nije odgovarao.

– Kako to da niko nije odgovarao po krivičnim prijavama. Najmanje šest radnika je poginulo na Koridoru 10, a niko za to nije odgovarao, to su uglavnom bili radnici na crno, njihove porodice nisu obeštećene – naglasila je Vukanović, rekavši da ima utisak da država više vodi računa o poslodavcima nego o radnicima.

Đorđević: Svaki izgubljen život za mene je poraz

Ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je rekao da je zaštita i bezbednost na radu pravo svakog radnika i obaveza poslodavca, „o čemu treba da se kontinuirano podseća u javnosti i u čemu veliku ulogu imaju i mediji“.

Naglasivši da i jedan izgubljen život za njega znači poraz, Đorđević je najavio da će njegovo Ministarstvo redovno javno objavljivati svaki incident koji se dogodi, dok će poslodavaci za koje se utvrdi odgovornost snositi prekršajnu ili krivičnu odgovornost.