Niko se ne pita zašto odlaze profesori

Ovde šeta veliki broj ljudi, među kojima su i studenti. Ovo je praktično obraćanje studentima koji su na drugoj, trećoj, četvrtoj godini, oni su budućnost Srbije. Građanske proteste „Jedan od pet miliona“ do sada je podržalo oko 1.500 zaposlenih na univerzitetima. Taj odziv je trebalo da bude mnogo veći – kaže za Danas Snežana Rakić, profesorka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koju, kako je rekla, nije iznenadio slab odziv njenih kolega sa medicinskih fakulteta.
Profesorka Rakić, koja je i načelnica Odeljenja porodilišta u GAK „Narodni front“, navodi da je građanske proteste podržala jer sve veći broj redovnih i vanrednih profesora Medicinskog fakulteta napušta svoje katedre i odlazi da radi ili u inostranstvo ili u privatnu praksu.

– Neki bi rekli da je to zbog boljih materijalnih uslova, međutim vi u pravljenje svoje akademske karijere uložite 20 godina života i rada, u pisanje radova… Mi smo profesori fakulteta, nama je najpre to poziv, pa smo tek onda doktori. Na fakultetu se to nije notiralo, niti se primećivalo, a kada sam ovo pitanje postavila, odgovor je bio da ljudi odlaze zbog boljeg materijalnog statusa. Drugi razlog zbog koga sam podržala građanske proteste je bila izjava ministra prosvete Mladena Šarčevića, koji je, kada se pojavio spisak sa 500 profesora, rekao da to nisu neka značajna imena, da su to mahom ljudi u penziji. Ne može tako da se kaže. Čime se meri da li neko ima veću specifičnu težinu, a neko manju? Radi se o profesorima, iako su u penziji, to su ljudi koji su nas učili, a mi smo neki koji će učiti sledeće generacije – ističe Rakić.

Dodatni motiv da podrži proteste je bilo pismo Dekanskog kolegijuma Filozofskog fakulteta u Beogradu, upućeno Vladi, za koje smatra da treba da bude „podstrek kolegama sa drugih fakulteta da shvate šta se oko nas zbiva“.