Niko se ne pita zašto odlaze profesori

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ljudi iz Srbije odlaze u inostranstvo da zive, podizu porodicu, rade, sticu priznanja. Sve to bi mogli i u Srbiji ako bi situacija bila drugacija. Nedostaje svakodnevni posten odnos prema njima i okolini. Malo nas ocekuje da sutra zivimo bolje. Drustveni problemi se sve vise zaostravaju. Zaposljavanje, skolovanje, penzionisanje i ostalo izazivaju nerapolozenje i nesigurnost za buducnost. Ispiranje mozgova je glavni posao mnogih medija. Politicari i politika se ne menjaju. Vlast i opozicija su okupirani istim ljudima vec tridesetak godina. Bez njihove redovne zamene nema ni poverenja u politicki sistem. Zivot postaje sve vise zavisan od toga ko te stiti i gura, sto nije lose ako se zasniva na postenju i kvalitetu. Medjutim, danas je mnogo vaznije kojoj politickoj orijentaciji pripadas, koga mozes da pozoves kada si u (kriminalnom) problemu ili ti treba pomoc u normalnim situacijama. Naravno, to sve dosadi posle nekog vremena i gradjanin se spakuje i ode. Sve ovo se odnosi na celokupno gradjanstvo, od nezaposlenih do profesora, sa izuzetkom politicara i njihove bliske okoline i zastite za koje nikad nismo culi da su se iselili (osim Miloseviceve porodice, sto je bilo razlog za radost, ali kratkotrajnu). Ja ne vidim svetlost na kraju tunela, iako je stalno trazim. Otisao sam sa porodicom.

   1. Brko, sve si lepo rekao, i važi i za moju porodicu. Samo bih dodao da je potrebno da se u Srbiji politika otkači od emocija. Manipulacija emocijama je ono što se stalno radi, od strane svih, kao mnogo jeftinija zamena za poštene odnose i poštenje uopšte… U politici se radi o interesima, ali ne treba više da se radi samo o interesu političara koji manipulišu emocijama, već i o interesima zastupanih, tj. građana. To pre svega znači da građani treba malo više da razmišljaju o svojim interesima, i da po tom osnovu ocenjuju političke opcije