Nikodijević: Zaštita životne sredine biće prisutna i u svim budućim projektima

– Više nema nenadležnih i onih koji objašnjavaju zbog čega nisu dužni nešto da urade. Sada tačno znamo ko je zadužen za koju vrstu posla i odgovoran za rešenja koja bi trebalo primeniti – naglasio je Nikodijević.

Prema njegovim rečima, prvi posao je bio popis vodotokova drugog reda i detektovanje svih problema.

– Najveći zagađivač vodotokova u Beogradu jeste nepostojanje kanalizacione mreže i postrojenja, odnosno fabrika za preradu otpadnih voda. Dok god ne budemo sistemski rešili problem kanalizacije i prečišćavanja otpadnih voda, nećemo na kvalitetan način rešiti ovaj problem – naveo je Nikodijević.

On je naglasio da je Sekretarijat za zaštitu životne sredine usko povezan sa svim drugim segmentima života u Gradu Beogradu.

– Trudimo se da zaštita životne sredine bude prisutna u svim većim projektima koji se rade jer je usko povezana i neodvojiva od uslova života građana. Zato smo počeli zajednički da radimo projekat izgradnje kanalizacije, ali ne zaboravimo da 30 odsto Beograda nema kanalizaciju i da je to posao koji ćemo raditi narednih deset godina – rekao je Nikodijević.

On je podsetio da je rešeno pitanje deponije u Vinči koja je decenijama predstavljala glavnog zagađivača u Beogradu, te da je usvojena desetogodišnja strategija poboljšanja kvaliteta vazduha.

– Usko povezani sa kvalitetom vazduha su individualna ložišta, priključci individualnih domaćinstava, centralni sistem grejanja, gasifikacija, pa tek onda neki drugi segmenti. Za sve što smo radili bila su potrebni struka i vreme. Zato je važno što smo detektovali problem i popisali sve ono što je u nadležnosti Grada Beograda – rekao je predsednik Skupštine grada.

Nikodijević je izrazio zahvalnost Sekretarijatu za zaštitu životne sredine i sekretarki Ivani Vilotijević, na, kako je rekao, velikom i iskrenom trudu u svemu što rade kako bi životna sredina u Beogradu bila što kvalitetnija i očuvanija. Na kraju je poručio da će imati svu podršku Grada Beograda i Ministarstva zaštite životne sredine.

Ivana Vilotijević je zahvalila predsedniku Skupštine grada na podršci, kao i svim akterima i saradnicima koji doprinose kvalitetnijoj životnoj sredini.

– Imaćemo mnogo posla jer je u neku ruku otvorena „Pandorina kutija”. Svesno smo da posao ne možemo da završimo za pet godina, možda ni za deset, ali je bitno da smo probleme locirali – navela je Ivana Vilotijević.

Bavljenje izvorima zagađenja i kvalitetnijom životnom sredinom uopšte prioritet je bio do sada, ali i u svim budućim aktivnostima, od ekoloških vozila u javnom prevozu do regulisanja buke, preko upravljanja otpadom, dodala je ona.

– Uspostavljamo sistem i podižemo ga, a onda sve jedinice gradske uprave moraju da sprovode. Zajedničkim radom to i činimo – istakla je Ivana Vilotijević.

Kad je reč o novoformiranom odeljenju, ono se bavi zaštitom i unapređenjem kvaliteta vode u tokovima drugog reda, kao i jezerima, od kojih je većina veštačko, preciznije samo je Rakina bara prirodno, kraško jezero.

– Osim sa nadležnima u gradu, uspostavili smo saradnju sa Srbijavodama, Beogradvodama, Ministarstvom zaštite životne sredine, Ministarstvom poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, a projekat za zaštitu vode imamo još od pre nekoliko godina i ponudimo smo ga nadležnima za eventualnu implementaciju. Uz
rešavanje problema izgradnje kanalizacije, sigurna sam da ćemo za desetak godina rešiti problem, tačnije da će ove akumulacije moći da se koriste turistički jer je to veliki potencijal Beograda – kazala je Ivana Vilotijević.

O realizaciji Programa kontrole kvaliteta površinskih voda na teritoriji Beograda govorio je Aljoša Tanasković, diplomirani biolog, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, o Strategiji uređenja i održavanja vodotoka drugog reda na teritoriji Beograda dr Željka Rudić, dipl. inž. poljoprivrede, iz Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi”, a o katastru stajaćih ekosistema za potrebe GIS zelenih površina Beograda Jelena Petrović, dipl. hemičar, iz Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor.

Kad je reč o površinskim vodama, obavlja se kontrola kvaliteta reka i kanala, Savskog jezera, voda podavalskih akumulacija i kupališta Lido. Prva kontrola obuhvata 25 vodotoka sa 29 lokaliteta na kojima se obavlja monitoring i to tokom čitave godine.

Poslednjih pet godina analizirano je oko 1.100 uzoraka, najviše na Dunavu i Savi. Najbolji kvalitet vode ima Sava, a najlošiji Topčiderska reka, Železnička, Veliki Lug i Sopotska reka (peta klasa kvaliteta). Hidrografska mreža Beograda veoma je gusta, a na njegovoj teritoriji ima 20 vodotoka prvog reda i 188 slivova vodotoka drugog reda guste kanalske mreže. Prema Zakonu o vodama, svi vodotoci koji nisu definisani kao vode prvog reda predstavljaju vode drugog reda.

Po nalogu sekretarijata, izrađen je i katastar stajaćih voda, jezera i bara na teritoriji Beograda, uz prikaz stanja i mogućnost za sređivanje. Vode su klasifikovane u treću i četvrtu klasu, ali nije identifikovano prisustvo teških metala.