Nikola Đuričko: Slobodan građanin

Štaviše, osim što se nije libio da na punokrvan način kritikuje vlast i što je od početka podržao Sašu Jankovića u njegovoj kampanji na predsedničkim izborima, odnedavno je postao i član Predsedništva Pokreta slobodnih građana. Svojevremeno je baš apropo svoje angažovanosti za Danas kazao „pošto me nemaju u šaci, imam punu slobodu da kažem da se sa nečim ne slažem i da ne mislim da je sve božanstveno“. Rekao je tada i da za sebe ne misli da je zbog toga naročito hrabar i da on kao „slobodan čovek“ neće umreti od gladi, ako mu otkažu neki posao. Da govori zato što mu se može, zbog toga što ima onih koji to ne smeju, ali verovatno i u ime onih „koji su u šaci“. Jasan je i prema kolegama – slobodnomisleće i nezavisne podržava, suprotno onima koji nisu takvi, koji su, kako je rekao, u strahu da im nešto ne otkažu. On je s te strane miran.

Stalno nešto glumi, to jest, igra i snima, i ovde i napolju. Iz glumačke je porodice, odnosno, njegova baba Tomanija je bila glumica a i njegov se brat bavio glumom. Đuričko ima impozantnu karijeru a pomoglo je i to što je veoma brzo počeo da dobija uloge, pre svega u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Zbog toga je, doduše, maksimalno odužio završetak studija na FDU i kasnije diplomirao. U pozorištu je ostvario niz uloga – igrao je u „Otelu“, „Trejnspotingu“, „Beogradskoj trilogiji“, „U potpalublju,“ „Mizatropu“, „Kandidu i optimizmu“, „Metamorfozama“ (za šta je ovenčan nagradom „Zoran Radmilović“), kao i u alternativnim i radikalnim komadima Zlatka Pakovića. Što se tiče pokretnih slika, imao je uloge u filmovima: „Vukovar jedna priča“, „Nebeska udica“, „Lajanje na zvezde“, „Do koske“, „Munje“, „Kad porastem biću kengur“, „Sedam i po“, „Pljačka Trećeg rajha“, ali i u filmovima Anđeline DŽoli i Breda Pita, te u seriji „Genije“ o Albertu Ajnštajnu, koja se emituje na kanalu National Gegraphic. Bio je odličan i kao Švaba u „Vratiće se rode“, kao i Voja u „Otvorenim vratima“ a igrao je i u brojnim drugim serijama, bio voditelj TV emisija „Karaoke obračun“ i „Prave riječi“.

Nerado daje intervjue a jednom je, ogovarajući na pitanje ko je zapravo on i kako bi sebe u najkraćem opisao, izjavio da je pre svega otac Nađe i Đorđa, LJiljanin muž, reditelj, bivši „najpoznatiji beogradski konobar“ u svom restoranu Bistro 53, a onda i golfer, te strasni navijač kluba američkog fudbala „Vukovi“. Zajedno sa kolegama i bratom Đorđem je kroz bend Sport i reinkarnacija pokazao svoje muzičko andergraund opredeljenje, a zalaže se i za ekološke principe i trenutno se pojavljuje u reklami koja govori o štetnosti plastičnih kesa. Komentarišući eksponiranje svojih kolega izjavio je da nema potrebu za promocijom i da su opasni oni glumci koji su previše – oni, i da je odsustvo upadljivosti potrebno. Nikola Đuričko je rođen u Beogradu 9. jula 1974. godine.