Nikola Grbić: Pobednik

To mu je pošlo za rukom sa poljskim timom Zaksa, koji je u finalu savladao italijanski Trentino sa 3:1 u setovima.

Zaksi je ovo prva titula prvaka Evrope, a ujedno je i prvi međunarodni klupski trofej za neki poljski klub još od 1978. godine.

Nekada najbolji odbojkaš Evrope i Jugoslavije nastavio je ovim uspehom da gomila pehare i kao trener.

Do pre dve godine je bio selektor Srbije, ali je pred kraj 2019. smenjen pod obrazloženjem da nije mogao da garantuje plasman na Olimpijske igre u Tokio, što doduše kasnije nije pošlo za rukom ni njegovom nasledniku Slobodanu Kovaču.

Preko noći su zaboravljeni njegovi selektorski uspesi sa kojima može da se podiči u obliku bronze sa Evropskog prvenstva (2017), srebra (2015) i zlata (2016) iz Svetske lige.

Iako je EP osvojio 2019. osvojio njegov naslendik, mnogi ga smatraju zaslužnim za oblikovanje tima i igre koji su doveli do tog rezultata.

Nezvanično je do smene došlo i zbog loših odnosa sa igračima, a u koje je navodno zapao zato što je insistirao na čeličnoj disciplini.

Kao aktivan igrač je od 1995. do 2010. sa reprezentacijom osvojio neverovatnih 19 medalja.

I to olimpijsko zlato i bronzu, drugo i treće mesto na Svetskim prvenstvima, jedan pobednički pehar, srebro i četiri bronze na šampionatima Evrope, četiri zvanja viceprvaka i dva bronzana odličja u Svetskoj ligi, (po) jednu bronzu u Svetskom kupu izazivača, Svetskom Kupu šampiona i Svetskom kupu.

Reprezentativnih pehara bi verovatno bilo još više da od 1992. do 1995.

Jugoslaviji međunarodna zajednica nije uvela sakncije koje su se odnosile i na sportska takmičenja.

U klupskoj odbojci je osvajao dve titule prvaka i tri Kupa Italije, naslov šampiona Rusije, (po) dve Lige šampiona i Superkupa Evrope, jedan Kup CEV-a i Kup kupova.

Rođen je 6. septembra 1973. godine u Kleku kraj Zrenjanina.

Najmlađi je sin čuvenog jugoslovenskog odbojkaša Miloša Grbića, a brat Vanja Grbić je takođe bio trofejni reprezentativac.

Sa suprugom Stašom ima sinove Mateja i Miloša.

Za najboljeg odbojkaša Evrope zvanično je proglašen 1997. godine, a 2016. je uvršten u odbojkašku Kuću slavnih.

Po obrazovanju je diplomirani menadžer sporta.

Prve odbojkaške korake napravio je u lokalnom klubu Banat, a punu afirmaciju stekao je u Vojvodini.

Italijani ga pamte kao zvezdu Montikjarija, Traka, Kunea, Sislija, Milana, Pjaćence i Trentina, a tačku na igrački život stavio je u ruskom Rubinu iz Kazanja.