Posle duuuuge pauze učinio je da se sportski plebs uz jutarnju kafu najpre po portalima izuživa čitajući o njegovim NBA podvizima, imao je zaista fenomenalnu sezonu u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu, postao je idol hiljadama klinaca koji po Srbiji s basketarom u rukama sanjaju velike karijere.
Pre briljantnih partija u Denveru, prošlog leta je debitovao za A reprezentaciju na kvalifikacijama za Olimpijadu u Beogradu, a zatim u Riju osvojio srebrnu medalju.
Godinu dana kasnije opet je u centru pažnje javnosti, ovoga puta, nažalost, makar polovina publikuma okrenuta je protiv njega. Nije u Srbiji kod njega prvi put primenjen „šortkat“ od zvezda do trnja, bilo je mnogo primera da se „slovnom greškom“ zamene zlato i blato, ali u slučaju Jokića sve se desilo najvećom brzinom. Alarm se uključio kad je on i definitivno saopštio selektoru Aleksandru Đorđeviću da ne želi da igra za Srbiju na predstojećem Evropskom prvenstvu. Kuvala se ta priča još od maja, iz kluba su mu, navodno, preporučili da leto provede u sopstvenom fizičkom „zidanju“, a jesen dočeka zdrav i potpuno spreman da u narednoj sezoni eksplodira i zaradi „pravi“ NBA ugovor, jer je dve početničke sezone igrao za „minimalac“ od milion i nešto dolara godišnje. Da potpuno skratimo priču: i od Denvera, i od njegovog menadžera čuli smo šta su mu oni preporučili, ali da je odluka samo na njemu. I tu odluku smo čuli.
Uprkos poplavi pseudopatriotskih paškvila, ko god je na Jokića pri tome uticao, on je doneo sam i zbog toga nije nikakav izdajnik. Tek kad se isplovi iz tih zapenušanih i histeričnih priča, može se njegov otkaz kako-tako analizirati. I reći cinično da je lakše ići na inauguraciju nego igrati za reprezentaciju. I da jedan Teodosić, koji takođe još treba da naplati svoje košarkaško znanje, nikad, ni „sa pola noge“ nije otkazao nacionalnom timu. I da je još od doba Kićanovića i Dalipagića, pa preko Dražena Petrovića, Kukoča, Rađe, pa Đorđevića, Danilovića… reprezentacija bila ono što ih je od odličnih igrača lansiralo u legende. I da je to uvek bilo i trebalo bi da bude ostvarenje onih dečačkih snova sa početka.
Skromni 22-godišnjak iz Sombora utoliko će morati da iznese „svoj krst“ shodno težini odluke. I da pokuša da u svojoj trećoj sezoni u NBA bude još bolji, da dostigne i prestigne domete jednog Divca i Stojakovića, iako je u Srbiji definitivno izgubio mnogo navijača. Makar do povratka u nacionalni tim, koji će sigurno biti teži nego debi.
Džokeru, kako su ga nazvali saigrači iz Denvera, sledeći izazov je novi ugovor, plej-of i učešće u „pravoj“ Ol-star utakmici na kojoj bi verovatno bio prvi igrač bez ijedne tetovaže.
Nije oženjen, ali je u višegodišnjoj vezi sa devojkom Natalijom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.