Foto: Beoinfo„Nagrada koju dobijam je višeznačna, ushićuje, ali istovremeno i zabrinjava, ona je sažetak nečega što je život sa filmom. Zaslužuju je mnoge moje kolege i prijatelji, ja bih je ponovo dodelio Puriši Đorđeviću, Mihailu Iliću Ilkeu, Vladimiru Peroviću, Miši Belegišaninu…“.
To je izjavio Nikola Lorencin, filmski i TV reditelj, kritičar, esejista, pedagog, laureat prestižne Nagrade za životno delo koju mu je dodelio 69. Martovski festival.
Sineasta koji se više od pola stoleća druži sa filmom, koji je u oko stotinu ostvarenja pokazao da dokumentarni film za njega nije preslikavanje stvarnosti, i nije samo „kamera – oko“, kako su mnogi autori želeli da predstave estetiku dokumentarizma, dokazao je i sopstvenu tezu – da jedina vrednost i merilo valjanosti rada jeste umetnik, autor, njegova duša, srce.
Ali, ovo priznanje Lorencinu ipak je i iznenađenje – mnogi fanovi dokumentarnih filmova mislili su da je Nagradu za životno delo Martovskog festivala naš slavni autor već davno dobio, jer su njegova vrhunska ostvarenja u nizu decenija obeležavala programe ove manifestacije.
Veliki doprinos dao je i kao umetnički direktor i predsednik Saveta Martovskog festivala – njegovim zalaganjem uvedeni su Međunarodni takmičarski program i izdavaštvo.
Ovaj sažetak nečega što je njegov život sa filmom, Lorencinu stiže posle priznanja na svetskim, jugoslovenskim i domaćim festivalima, koje ga čine jednim od najuglednijih dokumentarista u ovom delu Evrope, kome naša kultura ovom nagradom vraća deo duga.
Profesionalno bavljenje „pokretnim slikama“ započeo je kao asistent na projektima velikana Aleksandra Saše Petrovića, u čijoj je klasi diplomirao na Akademiji za pozorište, radio, film i TV, a uporedo je radio na vlastitim filmskim i televizijskim filmovima.
Kako je sam izjavio povodom Nagrade za životno delo, „njegovih filmova ima ogroman broj, i često je sumnjao da je mogao sve to na svojim plećima da iznese“.
A taj „tovar“ koji je Lorencin izneo zaista je fantastičan i impozantan.
Sve svoje dokumentarce snimio je po sopstvenim scenarijima, objavljivao je kritiku, studije („Filmska kaža – elektronska laža“, „Drama dokumentarca“, „Nekad i sad – istorija i estetika dokumentarnog filma“), eseje, bio saradnik u najvažnijim časopisima za kulturu („Zenit“, „Vidici“, „Student“, „Književna reč“, „Yu film, danas“, „Sineast“, „Mc Guffin“…).
Mnogo je toga još napravio – objavio je i knjigu o filmskim aspektima u delima kultnog pisca DŽejsma DŽojsa, 1971. radio je intervju i ručao sa legendarnim bardom Frenkom Kaprom i njegovom suprugom, i sve je to radio živeći gospodski diskretno i skromno u ovom našem gradu.
Rođen 1940. u Jagodini, školovao se u Beogradu i Puli, diplomirao je i na Filozofskom fakultetu (odsek za opštu književnost i teoriju), a do odlaska u penziju bio je redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
