Nikola Lunić o eskalaciji krize na Kosovu: Mir se ne brani barikadama i haubicama, već spoljnom politikom

Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, međutim, smatra da je malo verovatna eskalacija koja bi uključivala angažovanje Vojske Srbije.

– Međunarodna zajednica ne može dozvoliti nikakvu vrstu sukoba u Evropi koja bi diversifikovala njihovu posvećenost svim implikacijama rata u Ukrajini. To ne znači da pojedinačni bezbednosni incidenti nisu mogući koji kao posledicu mogu imati povećanje prisustva NATO na KiM i u regionu Zapadnog Balkana, ističe Lunić.

Podsetimo, misija KFOR-a na Kosovo je došla nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine. Sporazum kojim je okončano bombardovanje SR Jugoslavije, kao i sukob na Kosovu, predvideo je povlačenje jugoslovenske vojske i policije iz pokrajine, kao i rasformiranje Oslobodilačke vojske Kosova. Istovremeno, sporazum je predstavljao pravnu osnovu za slanje misije KFOR-a koja je preuzela odgovornost za osiguravanje bezbednosti.

Lunić napominje da je po sporazumu slanje naših snaga na Kosovo moguće, ali da u aktuelnom geopolitičkom kontekstu nije realno.

– Misija KFOR pod mandatom Saveta bezbednosti UN-a ultimativno mora pokazati sposobnost da obezbedi mir i stabilnost, čak i po cenu borbenog angažovanja. Zato je od krucijalne važnosti naša bliska saradnja sa NATO kako bi se izbegli bilo kakvi nesporazumi koji bi mogli dovesti do tenzija. Tokom predstojećih sveobuhvatnih pregovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, trebala bi se posvetiti pažnja i bezbednosnom aneksu jednog takvog sporazuma. Takav dogovor bi dao okvir budućim sposobnostima i multietičnosti vojnih ambicija Prištine, ali bi mogao definisati i prihvatljiv nivo povratka naših snaga u okviru odobrenih zadataka kontigenta, navodi Lunić.

Imajući u vidu da je Kumanovskim sporazumom okončan ratni sukob, Lunić naglašava da bi u hipotetičkom scenariju u kojem bi Srbija prekršila njegove odredbe, bilo logično očekivati da pojedine zemlje NATO zahtevaju borbeno angažovanje protiv snaga Vojske Srbije i donosioca takvih političkih odluka.

– Zato treba naglasiti da se mir i stabilnost, kao i državni interesi, ne mogu ostvariti ni barikadama ni haubicama, već isključivo spoljnom politikom. I koliko god nam smešno izgledao narativ Prištine o “Wagner barikadama”, ne treba ga zanemariti. Zato nam u ovakvom osetljivom geopolitičkom kontekstu, Ministarstvo spoljnih poslova ne treba predstavljati partijski plen, već strategijski resurs za kreiranje pouzdanih savezništava i bezbednosnog okruženja. Optimalan put za to je očito harmonizacija spoljne politike sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i napuštanje virtuelnog koncepta vojne neutralnosti, čak i po cenu pada političkih rejtinga resornih ministara, kaže Lunić.