Nikola Manitašević prekinuo štrajk glađu zbog iscrpljenosti

NJegov brat Nikola Manitašević juče je posle 15 dana zbog zdravstvenih razloga, a po savetu lekara, prekinuo štrajk glađu do smrti ispred mađarske ambasade u Srbiji.

On je prethodne dve nedelje živeo na vodi, čaju i sokovima.

„Na prvostepeno sudsko rešenje osoba čije je izručenje zatraženo i njegov advokat podneli su žalbu, ali o žalbi drugostepeni sud još nije donelo rešenje. Ministar pravde može da odlučuje o izručenju u posedu krajnjeg rešenja drugostepenog suda. Mađarski zvanični organi u svakom predmetu izručenja postupaju u skladu sa međunarodnim sporazumima i informacije neophodne za donošenje odluke pribavljaju od inostranih organa“, to je odgovor iz Ambasade Mađarske na pitanja Danasa postavljena pre 15 dana, kad je Nikola Manitašević započeo štrajk glađu.

Naš list je tražio pojašnjenje odluke mađarskih vlasti o izručenju državljanina Srbije vlastima na Kosovu kog su nadležne institucije uprave UN oslobodile za napad u samoodbrani 1999. pri pokušaju pripadnika, tada terorističke organizacije OVK, da ga kidnapuju u Orahovcu.

Tražili smo i odgovor na pitanja da li je bilo kontakata zvaničnog Beograda i Budimpešte zbog ovog slučaja i šta će Ambasada preduzeti povodom štrajka glađu Manitaševićevog brata ispred njene zgrade.

Nikola Manitešević kaže da mu se u protekle dve nedelje štrajka glađu niko od predstavnika Ambasade Mađarske u Srbiji nije obratio.

On je tražio pomoć za svog brata od svih nadležnih državnih institucija u više navrata, ali ga niko nije zvanično obavestio šta je konkretno preduzeto.

Prošle nedelje tražio je prijem kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Prošlog petka u Predsedništvu Srbije primio ga je jedan od Vučićevih savetnika, ali od njega nije saznao ništa konkretno o tome šta je zvanični Beograd učinio da njegovog brata.

LJubiša Manitašević uhašen je 28. septembra na prelazu Horgoš, između Srbije i Mađarske, na osnovu optužbe koja je protiv njega podignuta 16 godina pošto ga je Kfor 1999. oslobodio pritvora zbog ranjavanja u samoodbrani dvojice pripadnika OVK, koji su pokušali da ga otmu u Orahovcu.

Zbog toga što je izjavio da se neće živ predati kosovskim vlastima on je pod posebnim merama bezbednosti u ekstradicionom zatvoru u Mađarskoj. Mađarska priznaje Kosovo i ima sporazum o izručenju optuženih sa poternica koje je u ime Prištine raspisuje Unmik. Posle potpisivanja Briselskih sporazuma između Beograda i Prištine, kojima je zaokružen kosovski pravni sistem, kao i osnivanja Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu, tamošnji sudovi su masovno počeli da podižu tajne optužnice protiv Srba sa KiM, posebno onih koji su prognani iz Pokrajine posle uvođenja protektorata UN 1999. godine.