Francuski predsednik Nikola Sarkozi ovog leta biće domaćin samita u Parizu posvećenog poboljšanju odnosa njegove države sa Afrikom. U tom kontekstu, šefovi država koje su u prošlosti bile francuske kolonije na Crnom kontinentu biće gosti na svečanostima organizovanim povodom Nacionalnog praznika Francuske i zajedno sa Sarkozijem posmatraće vojnu paradu 14. jula. Tog dana Jelisejskim poljima marširaće francuski i afrički vojnici, što bi trebalo da uveri svet da su prevaziđene sve podele iz doba kolonijalizma. Istovremeno, vojna parada predstavljaće podsećanje na „francusko-afričko bratstvo po oružju“ za vreme Drugog svetskog rata.

Uprkos pokušajima Pariza da pokaže javnosti u svetu da su nekadašnje podele prevaziđene, pojedini analitičari tvrde da nema suštinskih zaokreta u politici francuske vlade kada je reč o odnosu prema afričkim državama. Prema njihovom mišljenju, najave Jelisejske palate da će zvaničnici zemalja sa tog kontinenta biti specijalni Sarkozijevi gosti u francuskoj prestonici ne predstavljaju odraze reformi, već „stvar protokola“, budući da odnos vlade u Parizu prema imigrantima iz podsaharske Afrike i dalje ostaje otvoreno pitanje.

Iako francuski zakoni zabranjuju statistiku zasnovanu na rasnim kriterijumima, procenjuje se da doseljenici sa Crnog kontinenta čine pet odsto stanovništva te države. Mnogi od njih imaju francusko državljanstvo, ali ističu da se od 2005. godine, kada su u francuskim gradovima izbili neredi u kojima su učestvovali i mladi severnoafričkog porekla, sve više osećaju kao ljudi „podeljenog identiteta“ i stranci.

Mada je francuska vlada u protekle dve godine intenzivirala napore u cilju postizanja bilateralnih sporazuma sa državama južno od Sahare, čiju okosnicu predstavlja uspostavljanje zajedničke kontrole nad „talasima migracije“, samo su manje i bolje razvijene zemlje poput Gabona uključene u tu inicijativu, dok su države kao što je Mali odbile da učestvuju u projektu. S druge strane, Sarkozijeva vlada bila je uspešnija kada je reč o izmenama bezbednosnih sporazuma potpisanim sa bivšim kolonijama pre pet decenija. Nova pravila iz tog domena podrazumevaju objašnjenja o zajedničkim obavezama i ne sadrže „tajne klauzule“, na osnovu kojih je Francuskoj u prošlosti bilo omogućeno da se vojnom silom umeša u unutrašnje konflikte u afričkim državama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari