Venecuelu danima potresaju demonstracije „za“ i „protiv“ predsednika Nikolasa Madura. Ova latinoamerička država bogata naftom, od smrti svog harizmatskog vođe i predsednika Uga Čaveza 2013. godine, nalazi se u hroničnoj krizi.
Ekonomija Bolivarske Republike Venecuele, kako glasi zvanični naziv, od pada cene nafte, glavnog izvoznog proizvoda je u kolapsu. Nestašica hrane, lekova, struje, obeležava turoban život prosečnog građanina Venecuele, kojoj MMF ove godine predviđa inflaciju od 700 odsto. Ekonomska je izazvala i političku krizu koja se ogleda u nekoj vrsti dvovlašća. Na čelu države je Čavezov naslednik levičar Nikolas Maduro, ali većinu u parlamentu ima opozicija koju predvodi Enrike Kapriles.
Protesti ovu zemlju potresaju godinama, a poslednji talas izazvan je odlukom Vrhovnog suda da preuzme nadležnosti parlamenta. Kontroverzna odluka povučena je posle tri dana, ali je šteta već načinjena i protesti počeli. BBC javlja da je najmanje troje ljudi ubijeno u sredu, tokom opozicionog protesta nazvanog „Majka svih protesta“.
Predsednik Maduro za proteste krivi opoziciju i SAD. „Prava istina je da je naređenje dato u Vašingtonu za nula dijaloga u Venecueli s ciljem da se raspadne naša zemlja i omogući strana invazija“, izjavio je Maduro početkom meseca.
SAD tradicionalno kontroliše Latinsku Ameriku i sa podozrenjem gleda na tamošnje države koje izraze nameru da se oslobode „kandži“ Vašingtona. Takav odnos postoji i prema Venecueli koja je u Čavezovo vreme, dok je para od nafte bilo u izobilju, svojim građanima omogućio brojne mere socijalne pomoći, ali i pomagao levičarske pokrete na kontinentu i šire.
Time je postao neprijatelj Vašingtona, a sličan je odnos i prema Maduru, kome sigurno neće goditi vest Skaj njuza da je američko predstavništvo venecuelanske državne naftne kompanije, verovatno u želji da poboljša odnose sa Vašingtonom, za Trampovu inauguraciju doniralo pola miliona dolara.
Maduro, rođen u Karakasu 1962, potiče iz levičarski nastrojene porodice i njegov otac je bio sindikalni aktivista. Po završetku srednje škole radio je kao vozač autobusa.
U politiku ulazi osamdesetih godina, kada je kao nezvanični sindikalni lider predstavljao vozače autobusa Karakasa. Bio je među osnivačima „Pokreta za petu republiku“ koji je podržao Čaveza na izborima 1998. U više mandata je biran u parlament Venecuele. Pokojni Čavez 2007. osniva Ujedinjenu socijalističku partiju Venecuele, kojoj se priključuje i Maduro.
Od 2006. do 2013. bio je ministar inostranih poslova Venecuele. Čavez ga je za života imenovao za naslednika, pa je Maduro preuzeo partiju, a 2013. na prevremenim predsedničkim izborima pobedio je opozicionara Kaprilesa sa 1,5 odsto razlike.
Njegov zaštitni znak su trenerke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.