Foto FoNet Milica VučkovićZa vrh vlasti u Srbiji ne važe mnoga pravila. Ali, prihvatili su jedno – zakon ćutanja. Zato nema klasičnog odbacivanja kadrova, nema pravih disidenata, svi su na okupu – prijatelji i neprijatelji. Nerazdvojnim ih čini omerta – tipična za organizacije s druge strane zakona, koja nije odlika demokratskih sistema.
Čak i kada su bili izloženi medijskom progonu, oni koji su bili u uskom krugu centra političke moći, koji je poslednjih deset godina oličen u predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ćutali su.
Progon ili javna partijska suđenja odvijali su se uglavnom preko propagandnih servisa vlasti kao opomena i podsećanje na zakon ćutanja, piše Radar.
Retko se dešavalo da pojedinci budu izloženi pravnoj i krivičnoj proceduri, a kada se i to odvijalo obično je bilo samo pokazno – za neuporedivo manje značajna dela nego ona koja su im stavljali na teret u vreme nemilosti.
Kada shvate poruku bivaju vraćeni u „zajednicu“ sa novom ulogom, uglavnom da po potrebi hvale Vučića. Deo nagodbe za odbačene je da ne spominju Vučića, sem ako ga ne hvale, čak i kada se međusobno javno verbalno obračunavaju ljudi iz vrha vlasti, što se dešava retko.
Mafijaški sistem vladanja
Direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović kaže za Radar da se u politikologiji sistem vlasti koji ima takva pravila kao u Srbiji definiše kao mafijaški sistem vladanja.
Policajac Milan Dumanović, potpredsednik Novog policijsko-sindikalnog saveza, navodi da je uspostavljen sistem poslušnosti Vučiću i da onda nema pozivanja nikoga na stvarnu odgovornost.
Nekadašnji direktor VBA Momir Stojanović, poslanik SNS-a koji je napustio tu stranku 2016, smatra da svi koji više nisu u vrhu vlasti bivaju namireni na neki način kojim su zadovoljni, što je, kako napominje, svojstveno mafiji, kao i da nema ispitivanja imovine. Taj sistem pritiska i sinekura da bi se poštovala omerta vidljiv je u konkretnim primerima.
Bivši predsednik i prvi predsednik i osnivač SNS-a Tomislav Nikolić, sklonjen je, pa javno nagrađen novom funkcijom i državnom vilom nakon što je poslat u političku penziju 2017. Bivši ministar unutrašnjih poslova i odbrane Nebojša Stefanović bio je izložen ozbiljnim napadima propagandnih servisa, pa povučen sa svih funkcija, ali nije pozivan na bilo kakvu odgovornost u institucijama.
Pre nekoliko dana, kao bivši ministar, pozvan je da prisustvuje Danu policije. Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka MUP-a prošla je najgore, jer se protiv nje vodi krivičan postupak, ali je ponovo čest gost propagandnih servisa koji su je optuživali za mnogo gore stvari nego što je tereti optužnica.
Na primeru Stefanovića i Hrkalovićeve vidi se zlatno pravilo da su i u trenucima najvećih javnih međusobnih obračuna iskazivali bespogovornu odanost Vučiću.
Predrag Petrović, iz BCBP-a, objašnjava da u mafijaškoj državi nije ključno da postoji dokazana veza sa organizovanim kriminalnim grupama, već da se država vodi na način kako se predvodi mafija.
„To su neformalni kanali i bliskost najmoćnijem čoveku, bez obzira na formalne funkcije. Vidimo to kod nas jer postoji jak neformalni mehanizam ne samo koji drži zarobljene institucije države, već je reč o novom parainstitucionalnom sistemu koji politikolozi nazivaju mafijaška država. Takav koncept su politikolozi iz Mađarske uočili i naučno razradili kao mafijšku državu koja podrazumeva zarobljenost institucija, ali i to nadilazi, jer se zapravo sve vodi neformalno.
U takvoj mafijaškoj državi merilo moći su ljudi od poverenja najmoćnijem čoveku. Za takav sistem je bitno koliko je neko blizu najmoćnijem čoveku u državi, što je kod nas Vučić, a ne koju funkciju obavlja. To je kod nas i dalje slučaj sa Novakom Nedićem, koji kao generalni sekretar Vlade i nema izraženu značajnu funkciju, ali zbog bliskosti sa Vučićem ima moć. To je ranije bio slučaj i sa Dijanom Hrkalović, koja nije imala najvažnije funkcije u MUP-u, ali je imala veliku moć. Tu čak ni partija nema veliku ulogu, jer je i ona samo jedan od instrumenata vlasti. Bitno je i kako najmoćniji čovek rotira na formalnim bitnim funkcijama ljude da niko od njih ne bi stekao preveliku moć, ako bi se tu duže zadržao.“
Petrović kaže da vlast šalje jasnu poruku da nikada neće da ostavi svoje ljude, da neće da ih se odrekne bez obzira na to što su zgrešili, što se takođe u teoriji definiše kao obeležje mafijaške države.
Dodaje: „Osobe kakve su na primer Stefanović i Hrkalovićeva mogle bi da nanesu veliku štetu, ako bi se njih potpuno odrekli. To je taj način parainstitucionalnog rešavanja problema, koji nije karakterističan za demokratske zemlje.“
Ceo tekst pročitajte na sajtu Radara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
