Nikos Kocijas: Razočarani (bivši) ministar

Premijer i mnogi ministri su napravili svoj izbor na sastanku kabineta, a ja sam napravio svoj. Međutim, treba imati na umu stihove: oni su želeli da me zakopaju duboko, ali zaboravili su da sam ja seme.“

Kocijas je ostavku podneo u sredu, dan nakon napetog sastanka kabineta, kojim je predsedavao premijer Aleksis Cipras, tokom kojeg se sukobio sa ministrom odbrane Panosom Kamenosom oko Prespanskog sporazuma. Grčki premijer je rekao da je „rešen“ da „učini da uspe“ nedavno postignut sporazum o novom imenu Makedonije, uprkos ostavci svog šefa diplomatije, te da se ta rešenost ogleda i u tome što će on sam da „preuzme resor spoljnih poslova“. Cipras je rekao da je „s tugom“ prihvatio Kocijasovu ostavku i zahvalio mu što je „doprineo da se poboljša geopolitička uloga Grčke“ u regionu Balkana.

Kocijas, stub vlade Aleksisa Ciprasa od njegovog dolaska na vlast u januaru 2015, tvorac je sporazuma o novom imenu Makedonije sa svojim makedonskim kolegom Nikolom Dimitrovim. Kocijas smatra da je upravo zahvaljujući njegovima naporima, uz Ciprasovu podršku, postignut Prespanski sporazum, za koji tvrdi da je jedan od njegovih „diplomatskih trijumfa“. Ostavku je podneo zato što je bio „veoma razočaran“ što ga Cipras nije podržao kada ga je Kamenos napao, optuživši ga da je „zloupotrebljavao fondove ministarstva spoljnih poslova“ i da je „čovek američkog milijardera DŽordža Sorosa“.

Nikos Kocijas rođen je 21. decembra 1950. u Atini. Studirao je ekonomiju i političke nauke i filozofiju u Atini, kao i zakone i politiku evropskih integracija na Gisen univerzitetu u Nemačkoj. Diplomatsku karijeru je započeo 1993, a od 2008. je profesor političke teorije i međunarodnih i evropskih studija na Univerzitetu Pireus. Kao posvećeni marksista, bio je član Komunističke partije Grčke od samih njenih početaka. Bio je veliki poštovalac istočnonemačkog režima i njegovog komunističkog vođe Eriha Honekera. Kruže glasine da mu je tokom diplomatske i političke karijere nadenut nadimak Honeker.

Kocijas je odigrao važnu ulogu tokom „proleća“ grčko-turskih odnosa 1999. godine, primenjujući takozvanu „zemljotres diplomatiju“, kada su Atina i Ankara spontano pritekle jedna drugoj u pomoć posle razornih zemljotresa koji su gotovo u isto vreme pogodili obe zemlje. Bio je veoma ponosan na svoju „višeslojnu“ spoljnu politiku i naročito na Prespanski sporazum, tvrdeći da je njime razrešio 27 godina dug problem.